VOJISLAV JANKOVIĆ
BALADA
IZ POGDEKOJE TAMNICE
Ta
svako ubija to* što voli,
Neka
svako čuje to,
Neki
to čine mrkim pogledom,
Neki
laskavom rečju,
Kukavica
čini to poljupcem,
A
hrabar čovek mačem.**
Oskar Vajld
* "The thing"
znači „stvar”, ali je ovde dato značenje iz familijarnog govora u smislu „osoba,
lice na koje se gleda sa sažaljenjem ili nipodaštavanjem”, dakle kao na nešto
skoro bezlično, te je ovde radije prevedeno sa „to”.
** Oscar Wilde
(1856-1900): Ballad of Reading goal (Balada iz redinške tamnice)
_____________________________________________________________________________
Oskare, sudba jednog ubice
Bolno ti dušu tače,
Te tvojim mukama u tamnici
U Redingu sapatnik,
Na smrt osuđen saosećanjem
1 Nove još muke
zače.
Od dvadesetog veka umače
Da ne gledaš šta se zbi,
Jer podneti ti ne bi mogao
Milionima puta
Uvećanu redinšku tamnicu,
2 Koja u Evropi
bi.
Da li si znao za silnu ljubav,
Što prema ljudima svim
Kod veličanstvenih tih mudraca
U srcima stalno spi
I godinama planski ubistva
3 Mašta im raskošna sni?
Ta svako ubija to što voli,
No milione kako?
Lako beše redinškom dželatu –
Konopac i nije skup –
Za našu ljubav prema bližnjima
4 Mač brzo postaje tup.
No tehnika se brzo razvija,
Napregnimo snage sve!
Gledajte mrko sve one tamo,
Jer vi ste junaci tu,
Što ne ubijaju poljupcima,
5 Nego samo hrabro: bu...!
Na Verdenu samo bar milion
S ljubavlju ubismo mi,
„Za koga i zašto?” pitaju se
Oni sa jedne strane,
A drugi kažu „Topovska hrana” –
6 Naravno za ljubav nas!
Za rane, bolesti nismo krivi,
Želeli smo samo smrt!
No slabi smo samo i mi ljudi,
Ne možemo stoga sve.
Ubistva dobra nagrađujemo –
7 Samo hrabro: bu..., bu..., bum!
Demokratije nama pomažu,
Glasahu narodi svi –
A naravno preko izabranih
Čestitih svojih vođa, –
Da ubijaju, pa i da ginu,
8 Pošto krv nije voda.
Voda teče i onako stalno –
„Krv je osobiti sok!”
Za krvoproliće parlamenti
(„Brbljaonice” znači)
Stoga uvek glasaće većinom –
9 Lično to njih ne kači.
Može se štošta i zaraditi,
Ugledniji biti još,
Ko iz ljubavi silne ubija,
Zbilja zaslužuje vlast,
Služiće im oni preživeli –
10 Mesto smrti biće im čast.
Do konačne pobede bori se,
Onda će večiti mir,
Samo će koji milion mrtvih –
Sa obe strane, zna se –
Dodatak biti na bilans ovaj
11 I uveličati pir.
A ti što tužno gledaš sad tako?
Ta rodio si se tek!
Otac ti samo sakat ostade,
Prvi je pri kraju rat. –
No pre rođenja drugo već videh,
12 Prvi je maltene lek.
Nosioci kulture prostake
S ljubavlju silnom kolju.
Stari su rekli: „Oko za oko...”,
A oni za zub glave.
Zar prvi rat nije poučan baš?
13 Drugi tek lomi volju.
Vojnik Švejk bi rat sprečio da je
Bar kraljem Ria nazvan,
Kao što njegov car beše kraljem
Jerusalima bio.
Ali ko bi hrabro na bajonet
14 Odojčad nabaciv'o?
„Evo ruma - biće šturma!” kažu
Vojnika Švejka druzi.
No da je apostolski kralj bio,
Po sledovanju ruma
Komandovao bi Švejk kralj dobri
15 Umesto „Juriš!” – „Samba!”
I sa dobro uvežbanom vojskom
Oborio bi s nogu
Sve konkurente sa druge strane,
Ma im u pomoć došle
Ratoborne Amazonke same –
16 Tako bi moćan bio!
Zašto me na robiju vodite?
Pita Švejk, momak mladi.
Šta sam kome mogao skriviti? –
Ta zato što si snažan!
Naučićemo te da ubijaš –
17 To je bar zanat važan.
Hajde sad nož na pušku i juriš!
Zabi u vreću slame!
Zamišljaj da je to neprijatelj –
Bodi pod levo rame! –
Izmišljaj za protivnike ljude –
18 Neprijatelje
same.
A propovedaj veru i pljačku –
To kod tih ljudi pali –
Neko za raj usrdno ubija,
Neko bogatstvo traži.
Obezbedi dosta propusnica –
19 Neka otima, kaži!
Prvi rat je tek skoro prošao –
Treba spremati drugi.
Neko to čini mrkim pogledom:
Oni tamo su kužni!
Za svoje spremi laskave reči:
20 Mi smo anđeli tužni.
Narodu gde smo učvrstili vlast
Prolivaj manje krvi –
Trpaj ga i u javnu tamnicu! –
Za opomenu to je –
Slobodne ideje da uguši –
21 Nama himnu da poje.
Ne daj mu da na viši stepen on
Svoje čoveštvo stavi –
Sloboda je samo za nas svete –
Nismo jednaki s njima –
Niti možemo biti braća
22 S običnim glupim pukom.
Neprijatelj je ljut, ali pošten –
Kaži mu - neće tuda!
Mažinovljeva linija tvrda,
Šta će do mora ona?
Nekoliko godina je prošlo –
23 Neće opet ovuda!
Sem toga i oni znaju dobro,
Kako se svršio rat –
Neće hteti da ih baksuz tera
Ako tu opet prođu –
Pa i oni tumače hod zvezda
24 I znaju gde da dođu.
Preko svojih predstavnika dičnih
Narod je glasao to.
A pošto neprijatelja mrze,
U puške kratke igle
Da ne opale meću fabrike,
25 Da bi humanost digle.
Za ratni raspored i komande
Haos se već sad sprema.
Svi kažu: to je peta kolona
Ili pak Kominterna –
U svakom slučaju neki je vrag –
26 Ljubav ostaje verna.
Na istoku prvo div-tamnice –
Redinška je sitnica!
Kulturni zapad ne zaostaje –
Da ih premaši hoće –
Ta redinških tamnica naš logor
27 Jedan primiti sto će.
Republikanci dragi Španije,
Mi vas ljubimo silno,
Ali nemešanje je dogovor,
A mi smo časni ljudi –
Što oni drugi krše – vičemo:
28 Ta ne budite ludi!
No oni luduju dalje stalno,
A mi poljupce njima –
Da ih odvratimo od nasilja
Sve dok se ne spreme plačem,
Da mogu ljubav silnu razviti
29 Za ubijanje mačem.
Mačem? Ta nemoj! Mi jesmo hrabri,
No bolećiva srca.
Mi ne možemo da gledamo krv
Kako iz rana vrca.
Izdaleka bombom - to je drugo –
30 Za to smo vrlo hrabri.
Za prijatelje koji vole krv
Kovaćemo noževe,
Stručno obrađene - ne mačeve –
Da ne nažulje ruke,
Da svoj ljubavni posao verski
31 Otaljaju bez muke.
Idealista je bio Sima –
Ipak samo malo lud –
U rajsku zemlju krišom odlazi
Da traži malo sreće,
No sa drugaricom Branom dugo
32 U raju biti neće.
Majka Branu preko veze pita,
Odgovor ne dobija,
Kćeri, ko se voli - taj se piše!
Mani se sada toga –
Sima se, majko, ne piše više!
33 Nije više u spisku.
Da je ubijen nema dokaza –
Postoji građanska smrt.
Potrebno je da se zemlja gradi.
Zašto mu kopati grob –
U prostranstvu većem od Redinga
34 Bezimeni biće rob.
Kakav rob - valjda rob na kvadrat –
Svi ljudi s one strane
Robovi su ideologije,
Što je kultura skova
I kao eksport robu nametnu –
35 To beše naš san snova.
Suprotnost brzo nametnusmo mi
Na ovoj našoj strani –
Ko nju ne primi biće mu isto –
Strah je oruđe dobro –
Stoga srljaju u iste ralje –
36 Niko im to ne brani.
Dobro smislismo i nešto treće –
Tu se naša vlast skriva –
Iluzionarstvo, opsenarstvo –
Naš je specijalitet –
Za organizovanje ratova
37 Dobija se kvalitet.
Logorima ubedismo ljude
U „Bolje grob - nego rob!”,
Te zato primitivac blesavo
Od ratova ne žaca –
Jedna strana mu poljupce šalje,
38 A druga bombe baca.
Mostom preko reke mnoštvo ljudi
S nekakvim ciljem ide,
Tu i dvoje dece za put spremni:
On jastuk i još nešto,
Ona lutku privila na grudi –
39 Spasenje tamo vide.
Ona će sad pet, ja imam osam!
Zar nemate kud bliže?
Mama... tata... svi... stradaše jutros...
U Zemun ćemo tetki...
Znam put - stisnutih zuba, bez plača
40 Pesnicu uvis diže.
Takav se susret ne zaboravlja,
Podstrek je jedan više,
Da se neprijatelju osveti,
Što sumanutom borbom
Žudi ne da ubija poljupcem,
41 Već samo hrabro bombom.
Ali i mi smo kulturan narod
I nismo tako mali.
I mi imamo pravo na pljačku
Manje kulturnih ljudi,
Zato im prvo kulturu ništi –
42 Biblioteku spali.
Iz naroda koji neprijatelj
Pritiskom drugog posta
Na severnoj granici državnoj
Nude slučajnog gosta
I belom kafom i milihbrotom –
43 Da ubijaju neće.
Ali ko te domaćine pita,
Vođe misle mesto njih –
Demokratskim putem ovlašćenja
Za zločine su stekli –
Ko im se ne pridruži izdajnik
44 Posramljen je ispred svih.
Kao i onaj što vod streljača
Napusti, da s žrtvama
U gomilu za streljanje stane –
On neprijatelj glavni,
Što za slavu kulture i pljačke
45 Narod u crno zavi.
Njegovi sunarodnici krišom
Zarobljenom vojniku –
Pazeći da ih niko ne čuje –
Pravdaće se oprezno
Za zločine svojih gospodara,
46 Kada razmisle trezno.
Ali pijanstvo im se natura
Umilnim ženskim glasom
Namesto zurli i talambasa –
Jer oni nisu divlji –
Po ceo dan se svuda razleže
47 Poletna pesma „Lili...”.
Kakvi su to ljudi s one strane
Bodljikavih žica tih?
Jedan bez ruke - drugi bez noge
Onaj tamo bez obe –
Onaj na štakama drugog vodi –
48 Onaj bez ruke i slep!
Ima li tu nekog i bez glave? –
Bezglavi su oni svi!
Dođoše s desetog kontinenta
(Zameni broj bezvezni!)
Na podstrek onog čoveka s lulom,
49 Što nikad se ne trezni.
A ovde istim jezikom zbore
U uniformi stranoj,
Pokupljeni zajedno, iako
Videli vojsku nisu.
Taj ima četrnaest godina –
50 Najopasniji ti su!
Zarobljeni, a pesme se ore –
To je baš čudan narod!
Zar ne shvataju da su robovi
I da im je zemlja plen?
Trijumfovali bismo da plaču,
51 Ali od toga ni sen.
Sada već i gospodari teško
Svoje sakate broje,
Otpadaju promrzli udovi,
Ali utehu im daj:
„Sve prolazi, sve odlazi! Posle
52 Decembra dolazi maj!”
Ne dolazi zbilja za svakoga,
No dopuna je dobra –
Ta svi to mogu pevati sami
Uz umilni ženski glas –
Uteha varljiva biće im to,
53 Da lakše ginu za nas.
Umilne žene? Ali prema kom?
Neprijatelje vole?
Da ubijaju poljupcem hoće?
Ošišaj ih do glave!
Ama takve kukavice nismo,
54 Hrabri se bombom slave.
Da, ali bombe padaju i ovde –
Kukaju jadne žene –
Deca nam ginu - ne znamo zašto –
Šta su skrivila ona? –
Biće i gore - To je sitnica,
55 Dok za njih zvone zvona.
Izvan logorskih žica povorka
Neka čudna korača.
Vuku i neka kola pokrita,
Napunjena do vrha.
Dvadesetak do trideset - kažu –
56 Njihovih je mrtvaca.
Od dve hiljade u logoru tom
Svakog dana sličan broj –
U prolazu smo dvadeset dana –
Za bilans nemamo kad.
Sada ih bolje hrane jer treba
57 Da ojačaju za rad.
Ali po inerciji i zlobi
Umiru ti divljaci.
U malo boljem položaju sad
Pevaju im rođaci –
Ili se deru da je jači glas –
58 Onako kako znaju.
Učili su te pesme u baru –
Pevali su rado njih –
„Ej uhnjem...” se sad dobro uklapa
I „Volga mać rodnaja”.
Na smrt od gladi osuđenim zar
59 Uteha pesama tih?
No i oni sebe pesmom teše
I snagu im to daje.
Pevaju „Hej, haj, Dunjo, Dunjo Ja –
Dunjo Ja-go-da moja!”
Ta kakvi su to čudni narodi,
60 Pa sama pesma šta je?
Hrabri ljudi se bombama bore,
No ko će da ih baci?
Ne idi, sine, tek sedamnaest
Godina imaš majci!
Osamnaest ću kad se obučim
61 Za let kao u bajci!
Nemoj, sine, još život poznao –
Njegovu vrednost nisi!
Ali kukavica, oče, kažu
Poljupcima ubija.
Ja ću bombama žene i decu –
62 Ne cure poljupcima!
Bu..., bu... - Kakav vatromet! Osveti
Svojim bombama i nas!
Topovi gruvaju! Nešto gori!
Onaj pogođen pada!
Od tamničkih muka, poniženja
63 Od vas će nam doći spas.
Spas? Kako to mislite? Šta je to?
Spas za vas je samo smrt.
Ako naši dobri ljudi sada
Ubiti ne mogu sve,
Države će čitave biti tad
64 Redinške tamnice vrt.
Vrtlare ćemo mi zaposliti –
Neka šišaju travu –
A ako suviše buja ona,
Herbicide im baci –
Lekare za to stručne opremaj –
65 Neka pomognu majci.
Ta zašto da se muče s rađanjem –
Ta zašta će im život –
I oni koji će da se rode –
I oni umiru svi –
S našim plemenitim zakonima
66 Ne treba im ni ćivot.
Izum je to novi za robove –
Tu na dobrovoljni rad
Iz svakog naroda pokorenog
Dovode mnoštvo ljudi
Na određeno vreme na smenu –
67 Svesno da dožive pad.
Ti robovi i robinje idu
Po gradu kuda hoće –
No gledaj! U logorskim žicama –
I žene i deca tu!
Malo veća u kavezu drugom –
68 A manja pored majki.
Oh, kako samo surovo plaču
I cvile „kme, kme, kme, kme”–
A naš milostivi vođa brine
Da ne ostanu sama
I zato ih dovede ovamo –
69 Ta tu im je i mama.
Za očeve koje uhvatismo
Tu će biti druga kob.
Ne ubijajte ih tako brzo –
Kapacitet nemamo
Da spalimo toliko leševa
70 Ili bacimo u grob!
Neka grobnicu kopaju sami –
Nemaju snage dosta –
Još ne iskopaju, a već padnu,
Pa su i oni problem! –
Zato poneke bolje prihrani! –
71 Takav tu grobar posta.
Zašto ih toliko ubijaju?
Ta i oni su ljudi! –
Pa obojica velikih vođa
Sklopiše ljubavni pakt
O večitom prijateljstvu i to
72 Takođe se tiče nas!
I danas je njihov pakt na snazi –
Ostaše verni oba!
Zato svoje armije u borbu
Pokrenuše i u smrt –
„Ta svako ubija to što voli,
73 Neka svako čuje to!”
Obojica pod istom komandom –
Oba postavismo mi.
„Svaka vlast je od boga” (ali kog?),
Zato to mora biti
I pakt o prijateljstvu večitom,
74 On se ne sme kršiti.
Po onom vođi ne smeš da budeš
Zarobljenikom nikad!
Zato potpisati konvenciju
O zarobljenicima –
Kako da se sa njima postupa –
75 Nikad nije ni hteo.
Po naređenju njihovog vođe
Zarobljenik je na smrt
Osuđen - zbog date reči vođa
Drugi to izvršava –
Ta pakt o prijateljstvu večitom
76 Poštuju oni oba.
Ta njihovi se narodi bore! –
„Njihovi” - kakva greška!
Iz drugih naroda im stavismo
Ubicu ponajvećeg,
Da ne bi pali u iskušenje –
77 Sad spremamo i trećeg.
Narodi se nikad ni ne bore –
Za to su države tu –
Nad njima mi imamo svaku vlast,
A ona je od boga –
Naravno našeg, kome služimo –
78 On nam takvu daje čast.
Ko našu vladavinu priznaje,
Kost mu sleduje veća –
Zato nas verno služi i laje
I ovce neposlušne
U torove nateruje lepo –
79 To je za njega sreća!
A kada ovaca neposlušnih
Bude suviše mnogo,
Organizujemo ratove mi
I da što duže traju –
Tako ih proredimo – ostatak
80 U našem biva raju.
No vlast zbilja od koga je boga?
Od Oca je sloboda!
On ne želi da vlada ljudima,
Niti čovek čovekom –
U ljubavi svojoj bez granica
81 Poslao je i Sina.
A koji bog poriče i Sina?
Sin - koji je istina –
Dođe da bude jednak sa nama,
A ti što imaju vlast
Odbaciše ga zbog svoga boga,
82 Kome je laž suština.
Poklonici toga boga laži,
Oni stalno žele vlast –
Duhu Svetom, nosiocu bratstva –
Koga nama posla Sin –
Pripisuju ulogu bankarsku –
83 To je bogohulna slast!
Malo dalje, u ogradi drugoj –
Bodljikavim žicama
Obmotala bi se Zemlja cela –
Mršavi ljudi idu
Kao senke u krpama nekim –
84 Nogu kao u slona.
„To od gladi otiču im noge –
Terisanu hartiju
S krova kidaju oni i jedu –
Po četiri u jednom
Krevetu - spavaju kako mogu –
85 U položaju bednom.”
„Kada im drug umre sa njim spavaju –
Ne prijavljuju slučaj –
Da i njegovu hranu podele –
Više dana dok stražar –
Potresen - ne otkrije nekako,
86 Videvši njihov očaj.”
„I kanibalizam se pojavi –
Dajem ti zbilja sada
Svoju podoficirsku časnu reč!” –
Pazeći da ne čuje
Razgovor ovaj niko, sa grozom
87 Gospodar robu priča.
Gospodar - zar je? Ili rob veći?
Kao mašice služi
I jedino mu je olakšanje
Za savest koja peče,
Da se svome sužnju ispovedi –
88 On ga odati neće!
U redinškoj tamnici, Oskare,
Tamničar to ne čini
I on te s punom savešću kinji
S verom u pravedan sud.
A kakva sila toliko ljudi
89 Protiv savesti goni?
Ali mučitelja i ubica
Mi svi pobožni ljudi
(Da li ljudi?) nemamo dovoljno.
Stoga se dosetismo
Da između samih robijaša
90 Dopunimo njihov broj.
I među njima ima bednika –
Ne samo ponositih –
Radi komada hleba većega
Ili pod batinama,
Koje kad trpe lomi se volja –
91 Pomažu oni nama.
Ta zar su batine za to dosta? –
Prethodno glad i druga
Poniženja tom cilju pomažu –
Jer za kidanje mesa
Ili pečenje na vatri tihoj
92 Nema to roblje besa.
Lako je bilo našim starima –
Ta dokoni behu svi –
Kad za jedno slavlje oni samo
Po sto lomača pale –
Ali za tako lepe prizore
93 Nemamo vremena mi.
I koliko bi drva trebalo,
Da se spali milion?
A točkova da se lome kosti
I drugih sprava sličnih? –
Morasmo smisliti nešto drugo –
94 Nema dželata vičnih.
Ta svako ubija to što voli,
Neka svako čuje to,
Neprijatelj to čini mrgodno,
Prijatelj lepom pričom,
Obojica jesu vrlo hrabri,
95 Zato to čine bombom.
Bru..., bru... Osloboditelji! Bru..., bru...
Evo naši! Bru, bru, bru... –
Okupatori od njih drhte sad –
Gle samo kako beže!
Da gledaju na nas nemaju kad
96 I obruč im se steže.
Bru, bru - Kako samo hrabro lete –
U vazduhu su sami –
Od pogleda na njih krv se ledi –
Kako to gordo zvuči!
Kući kad stignu pričaće tati
97 I svojoj miloj mami.
Sa suzama će ih dočekati –
Radosnim ili tužnim? –
„Znaš li broj dece što si pobio?” –
„Moradoh, moji stari,
I pod porodiljskim krevetima
98 Skriti se neko mari.”
Spaliti bombama nije isto,
Što i komora gasna –
Dim od požara ako ih guši,
To je slučajnost časna –
I to se ne može porediti
99 Iz fabrike kad je gas.
Kad neprijatelje iz ljubavi
Ubismo toliko mi –
Jer nam tu ljubav Bog zapoveda –
Ta utoliko više
Prijatelje ubijati treba –
100 Ta to smo želeli svi!
A ti sakati, bogalji, slepi,
Što ostaše posle vas? –
Njihovi su krivi što ih odmah
Previjahu umesto
Da ih ostave da iskrvave –
101 Tako su učili nas.
Gde će ti duša, sine, kad pred sud –
Vajka se tata brižno –
Božiji staneš i odgovaraš –
Tu je pravednost sama.
Bog zna da je obrađen magijski –
102 Pravda ga jadna mama.
Shvataš li, Peco, da smo u pravu?
(Uočite ovaj broj!) –
Naredi jer još si nekakva vlast,
Da rade protiv tebe –
Jer to će im biti jedini spas
103 I jedini izlaz tvoj.
A ko je on i kako se zove? –
Opremismo ga time
Za trećeg velikog vođu našeg
Da iskustva prva dva
Primeni i još ponešto doda –
104 I tako izgubi ime.
Mnogo misliš - krv novih hiljada
Ispraće ti vijuge!
Hrabro, momci, na mrcinu juriš!
Neko se tamo kreće –
Udri samo i njega ljubimo –
105 Da bude bolje sreće.
Tako, mali! Tako te volimo,
Jer dosta nam je svega!
Čeka nas malo veći protivnik
Da sklonimo i njega
Da sluša naše savete - lepo
106 Da ubija on treba.
Konkurent nam je veliki, jer on
Pobi trećinu ljudi
Od onog broja koji smo mi
Na svom terenu smakli,
Ali tako ružno i nevešto –
107 Baš kao da su ludi.
Kakva veličanstvena lomača
Kad se po sto i dvesta
Hiljada danas odjednom spali –
Za sud vremena nesta –
To su se igrali naši stari –
108 Mi smo napredni ljudi.
Pošto se i on još predomišlja,
Lomaču drugu pali!
Da slučajno pristanak ne stigne
Pre no što ljubav naša
Prema još sto hiljada i više
109 Na njih se opet svali.
Da bismo ih kaznili što nisu
Pobili dovoljan broj
Saveznika naših bespomoćnih,
Spalismo im mi samo
Dve-tri stotine hiljada ljudi,
110 A ne neki milion.
Tako za pitanja takva stručnjak
Procenu beše dao.
A saveznicima za utehu
Tu pesnik je dopao –
Po putu mudre stihove baca –
111 Poklonici kupe njih.
Takve duboke misli naravno
Smislismo za njega mi,
Ali iz skromnosti za nas niko
Ne čuje ništa od nas –
Drugima dajemo da se diče
112 I da svetu nose spas.
U prevodu to drukčije zvuči –
Čudan je jezik njihov –
No instinkte i oni imaju –
Njih da pokrenemo mi
Umemo vešto i upravimo
113 Tako da nam služe svi.
Javni vođa pesniku pomaže
Da postane car i drug –
Oni što javnog vođe nemaju
Protiviće se rečju –
No šta da rade - omaklo im se –
114 Tako je zatvoren krug.
Onoga vođu sa brčićima –
Svi govore da je lud –
Ostavismo da se sam ubije.
Ne treba nam više on,
Jer odslužio je našem cilju –
115 Nećemo njega pred sud.
„Plemeniti vuk” mu ime znači
Na starom germanskom.
Zavijao je i protivu nas –
Mada igračka naša.
Mi mu dadosmo apsolutnu vlast,
116 No s našom je to maskom.
Savetnike mu dobre dadosmo
Da usmeravaju svud,
Kud u nastupu svoga ludila
Zaželi njegova ćud –
I astrolog naš tome posluži,
117 Da usmeri njega tud.
Pošto smo njegov ugled podigli,
Slao je milione
Tamo gde će što više ginuti –
Komandant glavni on je –
Da ga ne spreče mi uklanjasmo
118 Vojnike osione.
Nevernika s ljubavlju pobismo –
Ne zna se koliki broj –
Naše smo morali da čuvamo,
Jer ko će da ubija?
Pa ipak i njih nešto izgibe –
119 Čudan je taj ljudski soj.
Elitne ubice sačuvasmo –
Trebaće nam još oni –
„Ta svi ubijaju to što vole,
Neka svi čuju to” –
I drugim rasama ljubav treba –
120 Na uzbunu im zvoni!
Bezimeni vođa vrlo vešto
Ulogu svoju igra –
On da potvrdi pobedu svoju –
Ona je naša sa tim –
Pobi prvo hiljade goveda,
121 A i sve koze za tim.
To su te životinje žrtvene –
Njih žrtvovahu stari –
Za svaki slučaj da se učvrsti
Na vlasti vladar pravi,
Koji neće imati svojine,
122 Jer gazda je nad svime.
„Kunem se, druže, nije rodilo!”
Gle kulak – lažov masni!
Čupaj mu brkove i udri ga!
Sabotira izgradnju
Naše slobodne zemlje, drugovi,
123 Neprijatelj je klasni!”
„Taj buržuj ima suviše soba –
Ubaci mu nekoga,
Da ni u stanu nema predaha,
Kad s rada za nas dođe –
Jedan s drugim da se stalno glože –
124 Nalog je našeg vođe!”
„Buržujska kćeri, biraj posao –
Ne mari što si slepa –
Na izgradnju zemlje vođa zove –
Kako je samo lepa –
No ko ti je kriv što zveraš gore,
125 Kad se bombama tepa!”
„Dajte mi posao, jer odradih
Vaspitno-popravni rad!”
„Idi pa prosi, jer neprijatelj
Bio si stranog vođe!”
„I bezimeni mu je to sada!”
126 „Za pričanje nemam kad!”
„Nemam protiv bezimenog ništa –
Jedva dođoh iz raja –
Muž mi tamo ostavio kosti –
Poželeh svoga kraja!”
„Eto dokaza da je špijunka,
127 Jer ostala je živa!”
I za nju je vođa bez imena
Spremio nago stenje
S vidikom na lepo plavo more,
Kad se na brdo penje –
Ne praznih ruku - to je vaspitno –
128 Da ne bi bile lenje.
Malko ih samo prevaspitasmo –
Da znaju ko im je bog –
Razume se ko je i batina –
Da izbiju iz glave
Privrženost nesuđenom popu –
129 Druge slasmo u Rog.
O njima nećemo ništa reći –
U zvaničnoj tamnici
Nisu ni stigli oni da budu,
Već onoj poverenja
U saveznike, borce časne, –
130 A to opet besmo mi.
Opet padaju i u glas vrište:
„Streljao sam stotinu!”
„Pazi krv kako iz rana teče!”
„Onaj - kako me gleda!”
„I decu sam s majkama ubio!”
131 „Eno i glava seda!”
„Jurišaju na mene mrtvaci!”
„Na me se keze rane!”
„Onaj s prosutim mozgom me ljubi!”
„Igraju oko mene!”
„Užas svoj mi u dušu slivaju!”
132 „Mrtve oči te žene!”
„Krikovi njini paraju uši!”
„Ne! Ne na mene sada!”
„Preklinje me - a ja u nju rafal!”
„Onaj tamo se smeje!”
„Iz jame ropac i dečaka plač!”
133 „Mrtvace sunce greje!”
Smiri se, ženo! Nije više rat!
Pobedu slavimo mi!
Više ne treba da ubijamo
Neprijatelje klasne,
Nego na društveno-popravni rad
134 Šaljemo one glasne.
Za parče hartije što nađemo –
Dve do deset godina –
Đoki što s neprijateljskim grofom
Za razgovor protiv nas
Sastao se još mnogo pre rata –
135 Smrt je njemu sudbina.
„Smrt! Jao! Smrt!” - Ama smiri se sad!
To beše samo šala –
Pomilovasmo ga opet posle –
Naš vođa je milostiv –
Odležao je nešto vremena –
136 Ta nije ni bio kriv!
„Neka ruka iznad tvoje glave!
Sad te miluje po kosi!
Na njenom ramenu sedi noga!
Trup se ka tebi njiše!
Iz usta onog šaka palaca!
137 Gle - glavu vetar nosi!”
Injekciju joj daj da se smiri!
A šta ćemo sa ovim?
„Pucao sam u mladiće s leđa –
Na juriš da ih bodrim –
Sad mi u snu dolaze svi oni –
138 S užasom uvek novim.”
No nisu svi tako užasnuti –
Vlada na primer priča –
Vidi se sarkofag crn u vožnji
S puta ka toj planini –
Svome kolegi pokazujući
139 Desno ka udolini:
„Ovde smo dvadeset hiljada njih
Zarobljenih smestili –
Okolo naši mitraljezi svud –
I ja - beše nas dosta –
Pade komanda - svi zaštektaše –
140 Te niko živ ne osta.”
Kajanje? Patnja? Griža savesti? –
To se sve mora skriti –
Borac za revoluciju svetsku
Mora i rasist biti,
Kad bezimeni od njega traži –
141 Ne sme ni suze liti.
Je li to olakšanje mladiću,
Kad tako nešto kaže
Nekom za kog je sasvim siguran:
Nije saveznik klasni,
A pretrpeo je od te rase –
142 Da li se sa tim slaže?
Takvi po celom svetu hodaju –
Neki svom znaju ime –
Ili im se tako samo sniva –
Jer mi smo bezimeni –
Ne želimo da iko za nas zna –
143 Ostajemo u seni.
Ime! Ime? Ta šta će nam ime!
U logorima prvo
Mesto imena dadosmo im broj,
Te ovakva zamena
Nasta potom kod kulturnih ljudi –
144 Broj na mesto imena.
Poučavati ih treba stalno
Da sveto nije ime –
Kad u molitvi ime ne svete,
Naši su onda time,
Te i u naše carstvo dolaze –
145 Sveto ni ono nije.
Naše carstvo je od onog boga,
Koji nama daje moć,
Njegovu volju izvršavamo –
Ni ona se ne sveti –
Za Zemlju se samo prikivamo –
146 Nećemo nebesa noć!
Naš bog je taj što hlebom sve hrani –
Nama obilno daje –
I njemu sve dugujemo stalno –
Večni smo mu dužnici –
Zbog njega ne praštamo nikome –
147 I nema iskušenja!
A zlo? Šta je to? On što tu kaže?
Mi ga raspesmo zbog tog!
Ljudima je sasvim lepo kada
Sve mišljenje im mine,
Kad osećanja pijanstvom zbrišu,
148 Po našoj volji čine.
No - na suprot tome - ja se molim
Kako nas nauči Sin –
Duhom Svetim ja da steknem ime –
U istini da živim
Ja večno kad dođe carstvo Sina –
149 Da volju Oca činim.
Nebesko sa zemaljskim ja da spojim –
Hleb je nasušna hrana
Telu kroz koje primam slobodu –
Kad dužnicima praštam –
I ja ne podlegnem iskušenju –
150 Otac me spase od zla.
Vreme prolazi - recesija tu –
Žica nema dovoljno –
Zato crtu po hartiji vuci –
Sve što se u njoj nađe
Visokim forumima udesi,
151 Da iz nje ne izađe.
Kad s jedne strane zavesu digneš
Spusti je sa druge ti –
Ograda nekakva mora biti
Između robova tih –
Onih što daješ da grabe stalno
152 Od robova manjih svih.
Jer manji je rob onaj koji zna
Pod čizmom tuđom da je,
Nego čizme na nogama našim
Što nemaju o tom svest,
I vrlo se gorde tuđom mašću
153 Kad izglancane sjaje.
Kolonijama je vreme prošlo –
Da li je to baš tako?
Robovi veći - ti nas slušaju,
Jer im je pljačka laka –
Mi njih i podstičemo da zgrabe,
154 Uzmu od slobodnjaka.
Lukavi su i nadslobodnjaci –
Veći robovi prave
Od njih vlasti što slobodnjacima
Na grbaču su sele –
Umeju slobodnjake da plene
155 I s njima plen da dele.
A ako bi nadslobodnjak neki
Zamislio da je lav,
Stoga da njemu pripada plen sav –
Da je vuk njemu kaži
I prebi mu kičmu lavljom šapom –
156 Lisica to ne traži.
No to je nekad malo nezgodno –
Treba mnogo ubica –
Novcem se isto lakše postiže –
Gledaj dobroga vica –
Jedan je mek, a drugi tvrd orah,
157 A mek se mekšim pravi.
Kad od domaćih niko ne prizna:
Vaza sa stola pade! –
Iz toga se izvodi zaključak:
„Zna se - kriva je mačka!”,
A kada neka valuta padne –
158 To je bez krivca pljačka.
Robovima koji bi svesniji
Bar trebalo da budu
Daj opium lažnog bogatstva –
Da se opijaju njim
I drhte od onih siromašnih –
159 Naš bog daje strah sa tim.
www
Kakav je to bog što uliva strah?
Bog Otac jeste ljubav –
Zašto da se bojiš od onoga
Ko te beskrajno voli?
Za zaštitu od tog boga straha
160 Bogu Ocu se moli!
„Ni Sin njega nije pobedio –
Od kamena treba hleb!” –
Hleb da - ali ne i preko hleba
Da od bližnjih otimaš –
U pobedi Sina nad tim bogom
161 Tako udeo imaš.
„Ljudi su bedni - treba im vođstvo
Mi se staramo za to!” –
Duh istine jeste Utešitelj –
Njemu se obraćamo –
Nadahnuće njegovo dolazi –
162 S molitvom ga čekamo.
Nijedna sila Boga ne moli,
A Bog silu ne voli –
Narodna mudrost govori stara.
Silom ko čojstvo prlja
Oruđe boga straha postaje
163 I s njim u bezdan srlja.
I duhove naroda gazimo –
Naš bog je jači od njih –
Razvoj sveta mi ne priznajemo –
Narodi neka stanu –
Naš bog nam i nad njima daje vlast –
164 Na našu pređu stranu!
Narodu što na čizmi nastanjen
Osećaje da digne
Na neki viši stepen nastoji –
Postavi duševnu vlast –
Nateruj ga da u nju veruje,
165 Da mu bude rajska slast.
No pošto nema dosta ljubavi
I da ubija neće –
Proglasi ga da je kukavički –
Ricinusom ga teraj
Da primi naše fasces prošlosti –
166 Da bude bolje sreće!
Iako treba da je predstavnik
Slavne prošlosti bivše,
Te da nama služi i daje moć –
Opet sabotira rat.
„Da se kuva u sopstvenom sosu!” –
167 Čovek s lulom traži pat!
Zapadno od njega onaj narod,
Što razum želi dići
Na viši stepen za novo doba
Da mu primeren bude –
Pusti mu dosta krvi, a onda –
168 Kvari njegove ljude.
Tu slobodu, jednakost i bratstvo
Izbi im ti iz glave –
Nahrani ih dobro i zavedi –
Čini podlosti prave,
Da im razum na nemoral bude,
169 A ne za misli zdrave.
Smutismo ih idejama svetlim –
S iluzijom da žive –
Jer demokratija je naša vlast –
Ali za svaki slučaj
Pokori ih i javno i tajno –
170 Da izgube svoj značaj.
Ostrvskom narodu koji hoće
Novu svest da pridoda,
Da svi samosvesni sami budu –
Organizuj im lože,
Da vrate ljude u prošlost drevnu –
171 Kako se samo može.
I skupinsku svest kod njih razvijaj,
Ako treba i drogom –
Ispiraj im mozak sektama –
Jedna dovoljna nije –
Jer su individualisani –
172 Radi sa svojim bogom.
I njima svima usađuj u glave
Da im naš bog daje vlast,
Da su oni pozvani da vode
Bar čovečanstvo celo –
Mehanizuj njihove duhove –
173 To je naše načelo.
Narodu onom što se dičio
Da u sredini sedi –
Jastvo da razvija u slobodi
Za sebe i za druge –
Njega napadni sveobuhvatno –
174 Duh da mu je u bedi.
Nametni mu ludaka gospodstvo –
A iza njih budi ti –
Za svako zlo neka on bude kriv –
Ta iz ja dolazi zlo! –
Skupi ga, pa ga onda rasturi,
175 Pa opet pokupi to.
Dušu ljudima uspavljuj stalno
Uvek standardom novim –
I tako ga na zapad preseli –
Istok da mu ne vredi –
Tako ćemo ih lakše smlaviti –
176 Ne kad je on na sredi!
Za istočne narode što ime
Spremaju se da slave –
Izdevaj stalno nova imena
I raznim ih nazivaj –
Smišljaj po predelima i veri –
177 Uvek istinu skrivaj!
Ako se bune, pobij ih lepo –
Ljubav je naša za te –
Društvene okove im stavljaj
I u tor ubaci njih –
Da u njemu svi poživotinje –
178 A ne da ime svete.
A sad napregni uši da čuješ
Izdaleka ovaj poj –
Arhanđeli samo tako zbore
Da to sluh podnese tvoj –
Njihov pun glas ne bi izdržao
179 Tako grešni ljudski soj.
„Hristos već izgoni vašeg boga –
Nad Zemljom uzima vlast –
Ali ne želi i nad ljudima –
Za njih jeste sloboda –
Samo iz slobode ko ga primi,
180 Nudi mu moralni rast.
Duhovi naroda Hrista služe –
Pomažu svoje ljude,
Da za Hristov put se opredele
Iz potpune slobode –
Uzdržani su zato i oni,
181 No pružaju vam ruke.
Svoju misiju oni sprovode
Makar i kroz mali broj
Ljudi što svom arhanđelu priđu,
Kad traže od Hrista spas –
Ka njemu ga privode anđeli –
182 Staraju se i za vas.
Najviša božanska promisao
Za ljude je sloboda –
I arhanđeli koji za Hristom
Idu i tome služe –
Upravljaju svojim narodima
183 Da se za večnost združe.
Iskušenjima su izloženi
Svi ljudi na toj Zemlji,
Te i ti što te gordost navodi,
Pa bi drugim vladao –
Znaj da je to znak strašnog pada
184 Moral ti zakržljao!
Kad Otac neće ti da si mu rob,
Ti zar da vladaš bratom?
Ako je manje mudar od tebe
I ima manje snage –
Njemu zahvaljuj i peri noge –
185 Iz ljubavi ti drage!
Pokaj se na vreme i odreci,
Da ti mudrost i snaga
Za vladavinu nad drugim služe –
Ako si u tom bolji,
Neka zahvalnost i služba malim
186 Budu u tvojoj volji.
To jeste put svačije slobode –
Ko vlada - sam tim je rob –
Ako ne pođe Hristovim putem –
Moralno zaostane –
Iz razvoja sveta on otpada –
187 Biće mu to strašna kob!”
Ali pogrešne predstave jesu
Ta najcrnja tamnica,
U kojoj vlasti nagone ljude
Indeksom svojih knjiga –
Što deca da utuve u glavu
188 Moraju do sitnica.
Indeks zabranjenih knjiga jeste
Vrlo naivan sistem –
Njih odrasli baš zato čitaju –
Dobra im je reklama –
Zato propiši sa jednog mesta šta
189 Da uče deca sama.
Posle kad odrastu teško mogu
Da se oslobode tog,
Što su tako u podsvest primila –
Bez kritičkog mišljenja –
Tako imaš štancovane ljude –
190 Nemaju svoga htenja.
U osećanja im tako sipaj –
Istom tehnikom ovom –
Da jedno vole, drugo da mrze –
Tako ih spretno mamiš,
Da se pokrenu na to što želiš –
191 S takvim lako sve radiš.
Pošto nad narodima nemaš vlast –
Arhanđeli su jači –
Izmišljaj samoopredeljenje
Za njih mesto slobode –
U državni tor ih tako trpaj –
192 Time se lako vode.
U raznim torovima ih uči –
Umetnost upotrebi –
Da svaki tor onaj drugi mrzi –
Pedagoški obradi –
Iz podsvesti da im to izbije
193 Kad se sa ratom radi.
Narod s narodom se i ne bori –
Državne vlasti samo –
One služe našem bogu laži –
Od njega je i naš zbor,
Iz kojeg ta zamena imena –
194 Narodno ime za tor.
Kad ljudi našu vlast ne priznaju,
Dovedi ih u bedu –
Organizuj ratove, pobune –
Lažima ih zaslepi –
Zbriši im mišljenje, osećanje –
195 Ne daj im šta da jedu!
Uz to i nemoral svaki širi –
Po protokolu našem –
Jer moralni čovek je slobodan –
Pod našom vlasti nije –
Perverziju unapređuj svaku –
196 S njom neka se ne krije.
Duhovna je tamnica najcrnja –
I svi neka se bore
Da oslobode duhovni život
Od tiranije vlasti
Političko-pravne i privredne,
197 Jer kroz rog isti zbore.
A razlika je samo u stilu –
Pravom uzimaš novac –
Ili pak novcem kupuješ pravo –
Duhovni život služi
Propagandi i sticanju para –
198 Dobija glogov kolac!
Tako je umrtvljena kultura –
Na starom ustavljena –
Odbijaju se ideje nove.
„Ničeg novog pod suncem!” –
Ističe ko auto ne vidi –
199 Glupost dobro stavljena.
A iz istog vremena izreku:
„Vremena se menjaju” –
„I mi sa njima!” - što doda neko
To zamagljene glave
Ne smeju pomenuti nikada,
200 Jer svoga boga slave.
Novo se zbivalo samo do te
Prve parole divne,
A od onda se ništa ne menja –
Stoga neka ostane
Vladavina oltara i trona –
201 Ne daj nikom da živne!
Ako tron nema pesnicu jaku
Baš svakoga da bije –
Sa oltara onda propovedaj:
Božja kazna je vlast zla –
Služi je ili ćeš u pakao –
202 To ti je sudbina sva!
Pošto ljudi počeše da misle,
Uočavaju taj štos –
Izmišljeno je duhovno ropstvo –
Jer se ruši telesno,
A za njim otpada i duševno –
203 Naukom im vuku nos.
Tako nastade duhovno ropstvo –
Ta tamnica najcrnja –
Gde vlasti - a sve su protiv Boga –
Mudrost svoju i moć svu
Za kontrolu nad mišljenjem ljudi
204 Primenjuju podlo tu.
Zar nije glad tamnica najcrnja?
Ne, ona je najteža!
Crnilo - tu sen lažne svetlosti –
Razlikuj od težine,
Koja sve vuče ka ovoj Zemlji
205 I ne da da se vine.
Dok čovek boravi tu na Zemlji,
Hlebom se njenim hrani. –
Ne živi čovek o hlebu samo,
Već i o Božjoj reči –
Na Zemlji da nju u sebi čuje –
206 Zadatak je najpreči.
To je i put njegove slobode –
Zemlja plodove daje,
Da svaki čovek ima šta jesti –
Glad je samo sramota
Onih presitih koji nemaju
207 Ljubavi za svog brata.
Presiti zakone kroje sami –
Gladan je suviše glup –
Otud im pravo da sve plodove
Zemlje i drugih ljudi
Što kroz generacije stvoriše –
208 Troše po svojoj ćudi.
„Hleba! Hleba!” gladna usta vape –
Presiti odgovara:
„Evo ti koska, ali da šeniš
I meni služiš verno –
Rad tvojih ruku meni pripada –
209 Radi za mene smerno!
Moji su pretci sve to oteli!
Moje nasledno pravo –
Ono je sveti društven poredak –
To u knjigama stoji –
Ranije knjige ako su bile
210 Uništili su moji!”
Pas lepo ugojen s vukom priča
I svoga gosu hvali –
Vuk gladan, od trnja sav izgreban –
Sve mu se kosti vide –
Požele za trenut pasji život –
211 S drugom hoće da ide.
„Pođi sa mnom - gospodar je dobar
I tebe će da hrani!” –
„Hoću, druže, povedi me odmah,
Da se otresem bede –
Ali šta to oko vrata imaš?
212 Da li to tebe brani?”
„Nije to ništa - ta ogrlica –
Lancem me za nju veže –
Danju, a noću pušta me svuda –
Eto i sad sam s tobom!”
„Zar tu i vezuju!” urliknu vuk –
213 U goru noge beže.
www
Tamnice najcrnje i najteže –
Ko ih poznao nije?!
Ali ima tamnica najgrđa,
Gde svak sam sebe robi –
Mržnja iz čoveka sto ističe –
214 Njom on sam sebe drobi.
Ko nema ljubavi, taj da vlada
Drugim ljudima želi –
Terajući druge na poslušnost
I da za njega rade –
On svakim takvim svojim postupkom
215 Svom licu grdost dade.
Da skrije svoje zadnje namere
Od osmejka pravi kez –
U dušu svoju to urezuje –
Sudbini strašnoj grede –
Dobija izgled mačke, hijene –
216 Molbe ništa ne vrede!
Vampiri - slepih miševa vrsta –
Čekaju kad žrtva spi –
Onda joj s nasladom sisaju krv,
A krilima je hlade –
Da uspavana ostane dugo,
217 Da ne zna šta joj rade.
Veliki vampiri što iz groba
Prošlosti se izdižu –
Zavijanjem šakala se služe
Da uspavaju žrtve –
A i krda volova navode
218 Da njih gaze i mrtve.
Pohlepu jednih i tupost drugih –
Njih pothranjuju vešto –
Šakali u gozbi učestvuju –
Volovi vuku slepo –
I jedni i drugi se diče tim –
219 Vampirima je lepo.
A onda kada žrtve vaskrsnu
I ustanu iz groba –
Sa Hristom kad se u nebo vinu
I novi život pođu –
Vampiri će sa svojim slugama
220 K večnom ognju da dođu.
To je mržnje tamnica najgrđa –
Ljubav samo pruža spas –
Kroz ljubav stičeš svoju slobodu,
Kad nju priznaješ svima
Bez ikakvog svog uskraćivanja –
221 Sloboda je za sve nas.
A ima i manjih tamnica tih,
U koje čovek srlja,
Jer nije dovoljno svestan toga
Što iz gordosti čini –
Poremećeno mu je mišljenje
222 I ne vidi šta brlja.
Nekoliko daski i eksera –
Divna je to skulptura!
Moji prijatelji će me hvaliti –
Glup je ko to ne shvata.
Vakcinisani protiv sramote
223 Mi smo - to je kultura!
A i ja sam sposoban vrlo –
Imam i pamet i moć
I ko u moju pamet posumnja –
Udarim ga po glavi,
Da vidi da mu ona ne vredi,
224 Jer pesnica se slavi.
Doktorsku titulu ja dobijem,
Kad na naučnoj bazi
Objasni zašto komarac s nogu
Šest velikim krv sisa,
Dok pauk s osam malim žrtvama –
225 Nesrazmernim po snazi.
Tako s državnim pečatom imam
Nad nepismenim pravo,
Da za mene rade - raduju se
Što svog genija služe –
Dive se njegovoj veličini –
226 Vlast ne da da ga ruže.
Ili dajem odobrenja za to,
Što zbilja moje nije,
Ali ja mogu to da uskratim –
Zato sam zgrabio vlast –
„Kakvo pečenje - takvo rešenje!” –
227 A to je od vlasti slast.
Finansijskim operacijama
I ja sam vrlo vičan,
I iskorišćavam skok ili pad
Različitih papira –
Tako zagrabim od onih glupih –
228 Stil mi je uvek sličan.
Za to je potrebna dobra pamet,
A i obaveštenje,
Šta oni na vlasti tu smeraju –
Kakvo opredeljenje
U politici i kakav potez –
229 Kakvo im usmerenje.
Zato u tajna društva ja stupam –
Guramo jedan drugog,
Te karijere lepe stičemo –
Neko postane magnat –
A salepdžija za bozadžiju
230 Uvek je dobar garant.
Naravno da i javna sva društva
Pod kontrolu stavljamo,
Te ako naraste društvo nekih
Ljubitelja šampita –
Svog vrlog člana tu ubacimo,
231 Pa je to naša svita.
U takve tamnice čovek često
Nesvesno sebe stavi –
Bog je dobar - daće mu mogućnost
Da kroz sudbinu tešku
Ispravi svoje grehe i čeka –
232 Kad se istina javi.
A istina je da čovek sebe
Sam treba da razvija –
Da se oslobađa od grupnosti,
Kolektivne savesti –
U protivnom gubi svoje jastvo –
233 Lako ga je zavesti.
Svaki čovek je pun greha raznih –
Smrtni nisu svi gresi –
Ali svi oni koji sablazni
Voljno drugima šalju –
Iz njihova ponora ne može
234 Spasenje da se desi.
To je druga smrt, kojoj podležu
Koji se svesno bore,
Da se ja ljudima ne razvije,
U razvoju da stane,
Da ne bude individualno,
235 Već grupno da ostane.
To čine kad demokratskim putem
Grupnu savest nametnu –
Sumnjivom većinom nateruju –
Na suprot glasa ličnog
Savesti - da čovek nešto čini
236 Po volji vođe vičnog.
Taj jedinorodni iskupitelj –
Kako kaže Novalis –
Ta najsopstvenija bit čoveka –
Taj nebeski pračovek
Tako zapada u opštu slabost,
237 A ova je uzrok zla.
Ta jedna snaga - snaga savesti –
Povezuje ovaj svet
Sa višim svetovima i stvara
I čula i svetove –
I začetnik je svake ličnosti –
238 Neshvatljiva Božja reč.
Nedeljiva s njom jeste sloboda –
Zlo nastaje samo tu,
Gde nedostaje draž za slobodom –
Stvaralačkom osnovom
Sveg postojanja, što u moralnu
239 Pretvara prirodu svu.
Onda kad svet u slobodni život
Stupi i opet u svet,
Borci protiv slobode, savesti –
Iz njega otpadaju
I u bezdan oni propadaju –
240 Takav im je usud klet.
Ko savest neguje i slobodu,
Samo je prividno rob –
Možda ga neko muči i tera
Nešto silom da radi –
On ipak biva sasvim slobodan –
241 Nasilnik pada u grob.
U grob - večnu tamnicu najgrđu –
Jer hteo je da vlada
I bez ljubavi prema bližnjima
Jednakost je rušio –
Svesno se borio protiv slobode –
242 Savest je ugušio.
Svakom ko želi da vlada drugim
Moral je zakržljao.
A kad on to sasvim svesno čini
I magijom se služi –
Sa duhom laži se udružuje –
243 On i prirodu ruži.
Priroda kad moralna bude i
Nemoralno odbaci,
Tad s tim moralni degenerici
Odlaze svi u ponor
I ostaju svesni svoga pada –
244 Ne čuju anđela hor.
A oni prognani koji ljubav
Razvijaju u Hristu –
Slobodu svakom bratu priznaju,
Da po savesti radi –
Oslobodiće se svih tamnica –
245 Hristos ih iz njih vadi.
Iz tamnice najteže spasava –
Brojevi i oblici
Kad prestanu da budu ključevi
Njegovih svih stvorenja
I čovek se u Hrista obuče –
246 Onda je to Hristos-put!
Iz tamnice najcrnje spasava –
Kad se svetlost i senke
U pravu jasnost ponovo spoje –
Duha svetoga prima
Čovek odbacivši duha laži –
247 To je Hristos-istina!
Iz tamnice najgrđe spasava,
Kad stekne pouzdanje
Čovek da pevanje i poljupci
Najveće jesu znanje –
I u ljubavi svima pristupa –
248 To je tad Hristos-život!
Svako neka se dobro potrudi
U bajkama, pesmama
Da pozna stvarne povesti sveta –
Kako to Novalis kaže –
I neka za njih srce otvori –
249 Ne za to što se laže!
Kad čovek uz pomoć Hrista stupi
U područje slobode
I oslobodi se tamnica svih –
Od jedne reči tajne
Odleće celo izopačeno
250 To postojanje ovde.
„Ali dotle? Šta dotle činiti?” –
Pitaju mali ljudi. –
Radi po savesti i slobodno,
Za istinu se bori! –
Istina je jača od svih laži –
251 A Hristos od duha zla.
A oni takozvani veliki –
Što imaju neku vlast –
Od vlasti sve neka se odreknu –
Boga zla vlast je vazdan –
Da bi izbegli sudbinu kletu,
252 Koja vodi u bezdan.
U sadašnje vreme vlast suzbiti
Može se jedino tim,
Da se države - oruđe vlasti –
Razbiju na tri dela –
A svaki sa posebnom upravom –
253 Zamisao je smela.
A treba hrabrosti da se prizna,
Da je sva državna vlast
Od duha osporivača Hrista
I da je došlo vreme,
Da preživele državne forme
254 Ne budu više breme.
Breme koje na ljudima leži –
Oseća se sve više,
Jer svest se kod njih sve više pali
Ne podnose više to –
Da im čovek ili polučovek
255 Nekakav sve propiše.
Propiše da se usmere deca
Da fanatici budu
I ginu za ideologiju,
Koju određuje vlast,
Da dobiju pogrešne predstave –
256 Rade po takvom sudu.
Ceo duhovni život da tlače,
Njihovom cilju da služi
Nauka, umetnost, religija –
To žele svi podljudi –
Ne da se slobodno razvijaju,
257 Već kako im se gudi.
U pravnom životu polu ljudi
Sve smicalice prave –
I misle da su vrlo pametni,
Kad drugoga obrade –
Da njihovom interesu služi,
258 Pravo na pljačku dade.
Svaki čovek svoju savest ima
I za pravo osećaj –
Pa bio on pametan ili glup –
Taj osećaj je bitan –
Tu je demokratije jednakost –
259 Glasa većine značaj.
A ne ni u duhovnom životu –
Razne su sposobnosti –
A niti u životu privrede –
I iskustva su razna –
No glas Božji u nama - to jeste
260 Život u jednakosti.
Za privredu nije svako vičan –
Treba posebno znanje –
Ne ume svako da ore, žanje
Ili mašine pravi –
Vičan stoga neka brata pazi,
261 Da ne dobije manje.
Svi ljudi su braća - sinovi su
Jednoga Boga Oca –
Zar svome bratu da ne daš hleba,
Pa i kad dobar nije?! –
Otud bratstvo za privredni život
262 U sebi tajnu krije.
Sloboda je za duhovni život –
Voljom se novo stvara.
Jednakost je za odnose prava –
Moral se tako gradi.
Bratstvo u privrednim odnosima –
263 Za drugog da se radi.
Za te tri nezavisne oblasti
Duh je objedinitelj –
Ni jedna drugom ne gospodari,
Već jedna drugoj služi –
Zajednički se dogovaraju –
264 Jedna se s drugom druži.
A sada, duše pesme, pomozi
Ova reč da bude mač
U borbi protiv duha tamnica,
Što na sve nas napada! –
Snagu i mudrost da nam podstakne –
265 Ljubav za druge sada.
„Probošću te na kraju balade!” –
Što rekao Sirano
Velikoga pesnika Rostana –
Ako i nemaš srca,
Moć će ti iz rane iscuriti –
266 Nećemo nekog mrca.
Što već i sada divlje mahnitaš,
Nemoći tvoje je znak –
Tvoje se carstvo već sad raspada –
Otuda i bes tvoj!
Probošću te na kraju balade,
267 Duše tamnica, čuj poj!
Što više nesreća svetom širiš,
To je pouzdan znak,
Da sve manje pristalica imaš –
Stalno im je manji broj!
Probošću te na kraju balade,
268 Duše tamnica, čuj poj!
Svoje tamničare ti okivaš
U kavezima zlatnim –
Raduju se, a žive u strahu –
Čudan je taj ljudski soj!
Probošću te na kraju balade,
269 Duše tamnica, čuj poj!
Prolaskom kroz tvoje tamnice sad
Stiču ljudi slobodu –
Svaki sopstvenu savest razvija –
Posebnu - ne kao roj!
Probošću te na kraju balade,
270 Duše tamnica, čuj poj!
Duše tamnica, sam u tamnici
I ti počivaš svojoj –
Oslobođenje i tebi treba –
Okovan je život tvoj!
Probošću te na kraju balade,
271 Duše tamnica, čuj poj!
Krvlju iz srca ranjenih ova
Pisana je balada.
Opraštam ti sve patnje svoje –
Tim slobodim i duh tvoj!
Probodoh te na kraju balade,
272 Duše tamnica, čuj poj!
+++++++
Beograd, 2.11.1996. do 26.3.1997.
DODATAK
HIMNA
Slobodi teži moja volja,
Jednakost traži osećanje,
Bratstvo prima moje mišljenje!
Sloboda za duhovni razvoj,
Jednakost u primeni prava,
Bratstvo pri podeli dobara!
Sloboda, jednakost i bratstvo,
To je dostojno čovečanstva,
To je ostvarenje čoveštva!
Beograd, 6. novembar 1996. g.
OBJAŠNJENJA
Na Verdenu samo bar milion 1916
S ljubavlju ubismo mi,
„Za koga i zašto?” pitaju se Francuzi
Oni sa jedne strane,
A drugi kažu „Topovska hrana” – Nemci
6 Naravno za ljubav nas!
Voda teče i onako stalno –
„Krv je osobiti sok!” Geteov Faust
Za krvoproliće parlamenti
(„Brbljaonice” znači)
Stoga uvek glasaće većinom –
9 Lično to njih ne kači.
Nosioci kulture prostake Austro-Ugarska vojska
S ljubavlju silnom kolju. Srbe u Prvom sv. ratu
Stari su rekli: „Oko za oko...”,
A oni za zub glave.
Zar prvi rat nije poučan baš?
13 Drugi tek lomi volju.
Vojnik Švejk bi rat sprečio da je Prema romanu Čeha
Bar kraljem Ria nazvan, Jaroslava Hašeka
Kao što njegov car beše kraljem
Jerusalima bio. Jedna od dvadesetak
Ali ko bi hrabro na bajonet titula austrijskog cara
14 Odojčad nabaciv'o?
Neprijatelj je ljut, ali pošten –
Kaži mu - neće tuda!
Mažinovljeva linija tvrda, Građena između dva
Šta će do mora ona? rata, ali ne i prema
Nekoliko godina je prošlo – Belgiji
23 Neće opet ovuda!
Preko svojih predstavnika dičnih Francuski parlament
Narod je glasao to.
A pošto neprijatelja mrze,
U puške kratke igle
Da ne opale meću fabrike,
25 Da bi humanost digle.
Na istoku prvo div-tamnice – U SSSR
Redinška je sitnica!
Kulturni zapad ne zaostaje –
Da ih premaši hoće –
Ta redinških tamnica naš logor
27 Jedan primiti sto će.
Republikanci dragi Španije, Stav Velike Britanije,
Mi vas ljubimo silno, Francuske i drugih u
Ali nemešanje je dogovor, Društvu naroda prema
A mi smo časni ljudi – građanskom ratu
Što oni drugi krše – vičemo: Nemačka i Italija
28 Ta ne budite ludi!
Za prijatelje koji vole krv Nacisti za ustaše
Kovaćemo noževe,
Stručno obrađene - ne mačeve –
Da ne nažulje ruke,
Da svoj ljubavni posao verski
31 Otaljaju bez muke.
Idealista je bio Sima – Marković, komunistički
Ipak samo malo lud – vođa posle I sv. rata
U rajsku zemlju krišom odlazi u SSSR
Da traži malo sreće,
No sa drugaricom Branom dugo Suprugom, sestrom od
32 U raju biti neće. ujaka moje majke
Majka Branu preko veze pita,
Odgovor ne dobija,
Kćeri, ko se voli - taj se piše!
Mani se sada toga –
Sima se, majko, ne piše više! Zamerio se Staljinu
33 Nije više u spisku. lično, jer je tražio
Da je ubijen nema dokaza – ravnopravan stav i
Postoji građanska smrt. prema Srbima. Prvo je
Potrebno je da se zemlja gradi. odvojen od supruge, a
Zašto mu kopati grob – onda iščezao
U prostranstvu većem od Redinga
34 Bezimeni biće rob.
Kakav rob - valjda rob na kvadrat –
Svi ljudi s one strane
Robovi su ideologije,
Što je kultura skova Komunizam je
I kao eksport robu nametnu – izmišljen na Zapadu i
35 To beše naš san snova. nametnut Istoku
Suprotnost brzo nametnusmo mi Fašizam u Italiji i
Na ovoj našoj strani – nacional-socijalizam
Ko nju ne primi biće mu isto – u Nemačkoj
Strah je oruđe dobro –
Stoga srljaju u iste ralje –
36 Niko im to ne brani.
Mostom preko reke mnoštvo ljudi Beograd, most preko
S nekakvim ciljem ide, Save, 6.4.1941. posle
Tu i dvoje dece za put spremni: podne
On jastuk i još nešto, Lični razgovor
Ona lutku privila na grudi –
39 Spasenje tamo vide.
Ali i mi smo kulturan narod
I nismo tako mali.
I mi imamo pravo na pljačku
Manje kulturnih ljudi,
Zato im prvo kulturu ništi –
42 Biblioteku spali. Narodnu u Beogradu
Iz naroda koji neprijatelj Mađarska porodica
Pritiskom drugog posta u Somboru 7.4.1941.
Na severnoj granici državnoj
Nude slučajnog gosta mene
I belom kafom i milihbrotom –
43 Da ubijaju neće.
Kao i onaj što vod streljača Nemački vojnik u
Napusti, da s žrtvama Smedersvskoj Palanci
U gomilu za streljanje stane –
On neprijatelj glavni,
Što za slavu kulture i pljačke
45 Narod u crno zavi.
Kakvi su to ljudi s one strane Logor ratnih
Bodljikavih žica tih? zarobljenika u
Jedan bez ruke - drugi bez noge Nemačkoj
Onaj tamo bez obe –
Onaj na štakama drugog vodi –
48 Onaj bez ruke i slep!
Ima li tu nekog i bez glave? –
Bezglavi su oni svi!
Dođoše s desetog kontinenta Iz Australije, zarobljeni
(Zameni broj bezvezni!) u Grčkoj
Na podstrek onog čoveka s lulom, Čerčila
49 Što nikad se ne trezni.
A ovde istim jezikom zbore Srpski mladići koji
U uniformi stranoj, još nisu bili za vojsku
Pokupljeni zajedno, iako
Videli vojsku nisu.
Taj ima četrnaest godina –
50 Najopasniji ti su!
Zarobljeni, a pesme se ore – Srbi
To je baš čudan narod!
Zar ne shvataju da su robovi
I da im je zemlja plen?
Trijumfovali bismo da plaču,
51 Ali od toga ni sen.
Sada već i gospodari teško Nemci, zima 1941/42
Svoje sakate broje, kod Moskve
Otpadaju promrzli udovi,
Ali utehu im daj:
„Sve prolazi, sve odlazi! Posle
52 Decembra dolazi maj!”
Ne dolazi zbilja za svakoga,
No dopuna je dobra –
Ta svi to mogu pevati sami „Lili Marlen“, šlager u
Uz umilni ženski glas – ratnim godinama
Uteha varljiva biće im to,
53 Da lakše ginu za nas.
Umilne žene? Ali prema kom?
Neprijatelje vole? Ratne zarobljenike
Da ubijaju poljupcem hoće?
Ošišaj ih do glave! postupak kad ih uhvate
Ama takve kukavice nismo,
54 Hrabri se bombom slave.
Izvan logorskih žica povorka Ruski zarobljenici,
Neka čudna korača. sasvim obespravljeni,
Vuku i neka kola pokrita, jer Staljin nije hteo da
Napunjena do vrha. potpiše Ženevsku
Dvadesetak do trideset - kažu – konvenciju o
56 Njihovih je mrtvaca. zarobljenicima
Ali po inerciji i zlobi
Umiru ti divljaci.
U malo boljem položaju sad
Pevaju im rođaci – Jugoslovenski
Ili se deru da je jači glas – zarobljenici - većinom
58 Onako kako znaju. Srbi
Hrabri ljudi se bombama bore,
No ko će da ih baci?
Ne idi, sine, tek sedamnaest Velika Britanija
Godina imaš majci! uzimala za avijaciju
Osamnaest ću kad se obučim
61 Za let kao u bajci!
Izum je to novi za robove – U Drugom sv. ratu
Tu na dobrovoljni rad skupljani i muški i
Iz svakog naroda pokorenog ženski civili za rad u
Dovode mnoštvo ljudi Nemačkoj
Na određeno vreme na smenu –
67 Svesno da dožive pad.
Ti robovi i robinje idu
Po gradu kuda hoće –
No gledaj! U logorskim žicama –
I žene i deca tu! Ruski civili dovedeni
Malo veća u kavezu drugom – kao robovi
68 A manja pored majki.
Zašto ih toliko ubijaju?
Ta i oni su ljudi! –
Pa obojica velikih vođa Hitler i Staljin
Sklopiše ljubavni pakt
O večitom prijateljstvu i to
72 Takođe se tiče nas!
Po onom vođi ne smeš da budeš Staljin
Zarobljenikom nikad!
Zato potpisati konvenciju
O zarobljenicima –
Kako da se sa njima postupa –
75 Nikad nije ni hteo.
Poklonici toga boga laži,
Oni stalno žele vlast –
Duhu Svetom, nosiocu bratstva –
Koga nama posla Sin –
Pripisuju ulogu bankarsku – Banka Svetog Duha u
83 To je bogohulna slast! Italiji
Malo dalje, u ogradi drugoj –
Bodljikavim žicama
Obmotala bi se Zemlja cela –
Mršavi ljudi idu Ruski zarobljenici
Kao senke u krpama nekim –
84 Nogu kao u slona.
„I
kanibalizam se pojavi –
Dajem ti zbilja sada
Svoju podoficirsku časnu reč!” –
Pazeći da ne čuje
Razgovor ovaj niko, sa grozom
87 Gospodar robu priča. Nemac meni
Ali mučitelja i ubica
Mi svi pobožni ljudi
(Da li ljudi?) nemamo dovoljno.
Stoga se dosetismo U Nemačkim konc.
Da između samih robijaša logorima
90 Dopunimo njihov broj.
Bru, bru - Kako samo hrabro lete –
U vazduhu su sami – Bombardovanje
Od pogleda na njih krv se ledi – nemačkih gradova
Kako to gordo zvuči!
Kući kad stignu pričaće tati
97 I svojoj miloj mami.
Spaliti bombama nije isto,
Što i komora gasna –
Dim od požara ako ih guši, U Drezdenu Englezi i
To je slučajnost časna – Amerikanci zapaljivim
I to se ne može porediti bombama spalili preko
99 Iz fabrike kad je gas. 30.000 ljudi
Shvataš li, Peco, da smo u pravu? Kralj Petar II
(Uočite ovaj broj!) –
Naredi jer još si nekakva vlast,
Da rade protiv tebe –
Jer to će im biti jedini spas
103 I jedini izlaz tvoj.
A ko je on i kako se zove? –
Opremismo ga time
Za trećeg velikog vođu našeg
Da iskustva prva dva
Primeni i još ponešto doda –
104 I tako izgubi ime. Tito
Mnogo misliš - krv novih hiljada 1944, bombardovanja
Ispraće ti vijuge! Beograda, Leskovca,
Hrabro, momci, na mrcinu juriš! Niša...
Neko se tamo kreće –
Udri samo i njega ljubimo –
105 Da bude bolje sreće.
Kakva veličanstvena lomača Hirošima
Kad se po sto i dvesta
Hiljada danas odjednom spali –
Za sud vremena nesta –
To su se igrali naši stari –
108 Mi smo napredni ljudi.
Pošto se i on još predomišlja, Nagasaki
Lomaču drugu pali!
Da slučajno pristanak ne stigne
Pre no što ljubav naša
Prema još sto hiljada i više
109 Na njih se opet svali.
Tako za pitanja takva stručnjak Mak Artur, general
Procenu beše dao. američki
A saveznicima za utehu
Tu pesnik je dopao – Mao Ce Tung
Po putu mudre stihove baca –
111 Poklonici kupe njih.
U prevodu to drukčije zvuči –
Čudan je jezik njihov – Kineski
No instinkte i oni imaju –
Njih da pokrenemo mi
Umemo vešto i upravimo
113 Tako da nam služe svi.
Javni vođa pesniku pomaže
Da postane car i drug – Staljin Mao Ce Tungu
Oni što javnog vođe nemaju Amerikanci i Britanci
Protiviće se rečju –
No šta da rade - omaklo im se –
114 Tako je zatvoren krug.
Onoga vođu sa brčićima – Hitler
Svi govore da je lud –
Ostavismo da se sam ubije.
Ne treba nam više on,
Jer odslužio je našem cilju –
115 Nećemo njega pred sud.
„Plemeniti vuk” mu ime znači Adolf
Na starom germanskom.
Zavijao je i protivu nas –
Mada igračka naša.
Mi mu dadosmo apsolutnu vlast,
116 No s našom je to maskom.
Savetnike mu dobre dadosmo
Da usmeravaju svud,
Kud u nastupu svoga ludila
Zaželi njegova ćud –
I astrolog naš tome posluži, Kod Hitlera
117 Da usmeri njega tud.
Elitne ubice sačuvasmo – Pripadnike nemačkih SS
Trebaće nam još oni – divizija pobednici su
„Ta svi ubijaju to što vole, upotrebljavali za borbu
Neka svi čuju to” – protiv pobunjenika u
I drugim rasama ljubav treba – svojim kolonijama u Africi
120 Na uzbunu im zvoni! I drugo
Bezimeni vođa vrlo vešto Tito
Ulogu svoju igra –
On da potvrdi pobedu svoju –
Ona je naša sa tim –
Pobi prvo hiljade goveda, 1945
121 A i sve koze za tim. Kao zbog zaštite šuma
To su te životinje žrtvene –
Njih žrtvovahu stari –
Za svaki slučaj da se učvrsti
Na vlasti vladar pravi,
Koji neće imati svojine, To je i po „Protokolu
sionskih
122 Jer gazda je nad svime. mudraca“
„Kunem se, druže, nije rodilo!”
Gle kulak – lažov masni! Prinudni otkup od seljaka u
Čupaj mu brkove i udri ga! Srbiji u toku nekoliko
godina
Sabotira izgradnju posle rata
Naše slobodne zemlje, drugovi,
123 Neprijatelj je klasni!”
„Buržujska kćeri, biraj posao – Jelena Zorić (1924),
izgubila vid
Ne mari što si slepa – tokom uskršnjeg
Na izgradnju zemlje vođa zove – bombardovanja 16.4.1944.
Kako je samo lepa –
No ko ti je kriv što zveraš gore,
125 Kad se bombama tepa!”
„Dajte mi posao, jer odradih Klasni neprijatelji ni posle
Vaspitno-popravni rad!” ni posle izdržane robije
nisu
„Idi pa prosi, jer neprijatelj mogli da dobiju posao
Bio si stranog vođe!”
„I bezimeni mu je to sada!”
126 „Za pričanje nemam kad!”
„Nemam protiv bezimenog ništa –
Jedva dođoh iz raja – Brana Marković kad se vratila iz
Muž mi tamo ostavio kosti – SSSR
Poželeh svoga kraja!”
„Eto dokaza da je špijunka,
127 Jer ostala je živa!”
I za nju je vođa bez imena
Spremio nago stenje Goli otok
S vidikom na lepo plavo more,
Kad se na brdo penje –
Ne praznih ruku - to je vaspitno –
128 Da ne bi bile lenje.
Malko ih samo prevaspitasmo –
Da znaju ko im je bog –
Razume se ko je i batina –
Da izbiju iz glave
Privrženost nesuđenom popu – Staljinu
129 Druge slasmo u Rog. Kočevski Rog
Opet padaju i u glas vrište: Simptomi tzv. partizanske
„Streljao sam stotinu!” bolesti
„Pazi krv kako iz rana teče!”
„Onaj - kako me gleda!”
„I decu sam s majkama ubio!”
131 „Eno i glava seda!”
Za parče hartije što nađemo – Veri Dobrosavljević i Melaniji
Dve do deset godina –
Đoki što s neprijateljskim grofom Pešiću zbog Ćana u Italiji
Za razgovor protiv nas
Sastao se još mnogo pre rata –
135 Smrt je njemu sudbina.
No nisu svi tako užasnuti –
Vlada na primer priča – Moj kolega tehničar, bio
Vidi se sarkofag crn u vožnji partizan sasvim mlad
S puta ka toj planini – ka Avali
Svome kolegi pokazujući
139 Desno ka udolini:
Kad s jedne strane zavesu digneš „Gvozdena“ komunistička,
Spusti je sa druge ti – zamenjena administrativnom
Ograda nekakva mora biti demokratskom
Između robova tih –
Onih što daješ da grabe stalno
152 Od robova manjih svih.
No pošto nema dosta ljubavi
I da ubija neće –
Proglasi ga da je kukavički –
Ricinusom ga teraj Postupak fašističke policije
Da primi naše fasces prošlosti – u Italiji
166 Da bude bolje sreće!
Iako treba da je predstavnik
Slavne prošlosti bivše,
Te da nama služi i daje moć –
Opet sabotira rat.
„Da se kuva u sopstvenom sosu!” – Čerčilove reči
167 Čovek s lulom traži pat!
Zapadno od njega onaj narod,
Što razum želi dići Francuzi
Na viši stepen za novo doba
Da mu primeren bude –
Pusti mu dosta krvi, a onda –
168 Kvari njegove ljude.
Ostrvskom narodu koji hoće Britancima
Novu svest da pridoda,
Da svi samosvesni sami budu –
Organizuj im lože,
Da vrate ljude u prošlost drevnu –
171 Kako se samo može.
I njima svima usađuj u glave
Da im naš bog daje vlast,
Da su oni pozvani da vode
Bar čovečanstvo celo –
Mehanizuj njihove duhove – Zapadnim narodima
173 To je naše načelo.
Narodu onom što se dičio Nemačkom
Da u sredini sedi –
Jastvo da razvija u slobodi
Za sebe i za druge –
Njega napadni sveobuhvatno –
174 Duh da mu je u bedi.
Nametni mu ludaka gospodstvo – Hitlera
A iza njih budi ti –
Za svako zlo neka on bude kriv –
Ta iz ja dolazi zlo! –
Skupi ga, pa ga onda rasturi,
175 Pa opet pokupi to.
Za istočne narode što ime Rusima
Spremaju se da slave –
Izdevaj stalno nova imena Srbima
I raznim ih nazivaj –
Smišljaj po predelima i veri – i Šiptarima
177 Uvek istinu skrivaj!
Tako je umrtvljena kultura –
Na starom ustavljena –
Odbijaju se ideje nove.
„Ničeg novog pod suncem!” – Latinska poslovica
Ističe ko auto ne vidi –
199 Glupost dobro stavljena.
Нема коментара:
Постави коментар