Komentar na izjavu Danila Lazića

Intervju sa Danilom Lazićem: "U misiji Novog svetskog poretka" "Pečat", 17 jun 2011 O "novom svetskom poretku" se mnogo govorilo, ali je ovo prvi put da sam ja naišao objašnjenje nekoga ko tom pokretu pripada i ko tu ideju zastupa - uglavnom se čulo šta su o tome govorili protivnici i to samo u nekim opštim frazama. Stoga je ovaj intervju vrlo značajan i potrebno je da se sa njim raspravi. U uvodnom objašnjenju stoji da je Danilo Lazić sa 22 godine 1963. došao u SAD, da se tu pokazao kao izvanredno sposoban, te da je kao inženjer astronautike radio na najznačajnijim, najtežim i najpoverljivijim zadacima. Zbog toga je morao da prođe "detaljne provere", a sem toga da prihvati obavezu da će komunicirati samo sa jednim članom svoje porodice (on je sam izabrao oca), a takođe i ni sa jednim Srbinom, jer bi to inače "značilo da se nije uklopio u američki sistem. Takođe, nije smeo ni da istupa u medijima.". Pored toga, on postaje član političko-ekonomske komisije G-7, a za vreme Buša Starijeg studira društvene nauke i postaje "magistar Novog svetskog poretka". Zatim se bavi i teološkim pitanjima na osnovama kvantne fizike. Iz ovog kratkog opisa može se zaključiti da je Danilo Lazić izvanredno inteligentan, da nije usko usmeren samo na svoju struku, već da ima interesovanja kako za društvene odnose tako i za najdublja pitanja o postojanju sveta i da u tome daje i svoje doprinose; sem toga, da ima vrlo razvijenu ljubav prema neslobodi. Odgovori koje daje sam Danilo Lazić Zoranu Miloševiću su vrlo dragoceni, ali su puni protivrečnosti i nedoslednosti, apstrakcija i - moglo bi se reći - antismisla. Ima se utisak kao da tu na ta pitanja ne odgovara samo jedan, već bar dvoje. U tome naravno može biti i neznanje, a i svesno prećutkivanje nekih činjenica u interesu doktrine koja se zastupa. Ovo drugo bi ukazivalo na osećanje straha od istine. Taj strah od istine treba pobeđiti sveopštom ljubavlju, a takođe i devocijom prema samoj toj istini. Da se ovo gore ne bi smatralo samo kao neki moji subjektivni zaključci, ja ću morati da dam detaljnija obrazloženja i dokaze i to zasnovane na samom ovom intervjuu. Pri tom ću ja tad znacima navoda (i kurzivom) označiti reči Danila Lazića, a neke od njih ću ja podvući. 1. "... pojedini istraživači gledaju samo deliće jer nemaju pravo da vide celinu...". Malo kasnije stoji: "Novi poredak je zasnovan na pravima pojedinaca", gde je uključena "ravnopravnost svih građana".Ovde se ne vidi kako su oni istraživači lišeni te ravnopravnosti? Da li po kazni "svetske vlade", jer "nijedna država ne može biti vlasnik ovih prava". "Mora se uspostaviti pravna država", a ona ne može biti vlasnik prava! Ko je onda vlasnik prava? Da li taj izraz uopšte ina smisla, jer te dve reči jedna drugu negiraju odnosno potiru? 2. "... zbog raspada SSSR, glavnog neprijatelja" - "po bezbednost SAD". Ovde se nameće pitanje: Da li je moguće da jedan magistar društvenih nauka ne zna da su banke SAD finansirale Lenjina i Staljina, kao docnije i Hitlera? Ako on to zna, onda bi to značilo da on američke bankare smatra da su ludaci, a ne dobri profiteri koji su na tome zaradili sto ili možda i hiljadu puta više od uloženih sredstava. On je za magistriranje o Novom svetskom poretku morao učiti takođe i o tome da je posle t.zv. Drugog svetskog rata jedan engleski major iz SAD preko Kanade odneo u SSSR kompletnu tehničku dokumentaciju za pravljenje atomske bombe. Da li je to bilo moguće bez znanja odnosno naredbe - recimo - nosilaca Novog svetskog poretka? I tako dalje. Pošto on to prećutkuje, vidi se da ima strah od istine. 3. No uprkos tome on ovde javno ukazuje na jednu većinom prećutkivanu ili samo u kratkim nagoveštajima davanim detaljima jedne posebne "vojne tehnike". On to naziva "ratovi uticaja" i daje samo neke kratke nagoveštaje o tome. U jednom intervjuu svakako da nije moguće iscrpnije govoriti, jer je ta "vojna tehnika" vrlo, vrlo obuhvatna i razrađena. O njoj bi Danilo Lazić možda mogao i satima da govori. On ovde ne pominje one već dobro poznate sisteme medijskih propagandi, skrivanja istina i laganja, davanja sugestija kraćih od 1/16 sekunde koje time ulaze samo u podsvest, upotrebe hemijskih sredstava za stvaranje određenih raspoloženja i nastrojenja kod ljudi i drugo, već ističe samo nešto manje poznato, ističe da sada "kompjuter već simulira ljudski mozak" i da "tu granica nema". Na malo kasnije postavljeno pitanje on odgovara: "To je novi način vođenja rata - bez ubijanja. To je rat u kojem mi utičemo na mišljenje ljudi. Tehnika prelazi na kvantne kompjutere. Kad dođe do masovne primene takve tehnike, onda će biti moguće primeniti ‘rat uticaja’... Na tome se u Pentagonu već duže vreme radi... To je rat koji se vodi inteligencijom, pameću, nematerijalnim sredstvima. To je mogućnost da koncentracijom misli mogu da utičem na Vas da prihvatite moj način razmišljanja." Mada on to tako ne naziva, Danilo Lazić ukazuje na upotrebu materijalističkog ili matematističkog okultizma za ostvarenje izvesnih ciljeva. To je činjenica i ta tehnika je poslednjih sto ili sto pedeset godina izvanredno razrađena i uvek prećutkivana, a on je jedan od retkih koji to objavljuje. No on iz toga ne izvlači ispravne zaključke. Da bih to objasnio, ja ću poći od njegove gore navedene poslednje konstatacije i onda ići ka prvoj: - Ako on može da svojom koncentracijom utiče na drugoga da na njegov način razmišlja, da li je pre mnogo godina - kad je bio mlad - neko na njega na taj način delovao, te je on na ovakav sadašnji način počeo da razmišlja i od tog ne može da se oslobodi? Na taj način bi se mogla objasniti i njegova fanatička ljubav prema neslobodi i njegov automatizam sa kojim hoće da i celom čovečanstvu nametne tu ljubav prema neslobodi, te da ga na taj način usreći. - Inteligencija koja ne poštuje čovekovu slobodu može da bude izvanredno velika, ali je zastrašujuće pogubna za one koji se njom služe odnosno koja njih zahvata. Ona ih survava u ambis, u ambis podčoveštva. Ona može biti i mnogo veća nego što je imaju prosečni ljudi, ali je to inteligencija slične vrste kao kod životinja - ptica selica, dabrova, osa. Sa njom se gubi individualnost i zatvara u grupnost, moćnu grupnost kao kod životinja. - To je vrlo jasno iskazano sa gore podvučenim rečima "mi utičemo". Tu dakle obezindividualisana grupa utiče, izgubljeno je ja i deluje inteligencija sa kojom ose prave svoja saća i slično. 4. Danilo Lazić je bio i jedan od oko 150 vodećih stručnjaka "iz celog sveta", koji su se sastajali jedanput godišnje da bi davali "moguće pravce" "za političare i vlasnike velikih kompanija" u smislu Novog svetskog poretka. On je i za kampanju Ronalda Regana "formulisao pitanja koja bi mu se postavljala od strane domaćina", a istovremeno je davao "i odgovore na ta pitanja, a predsednik ih je čitao ili učio napamet, i tako se sticao utisak da je veoma obrazovan i obavešten". Iz ovoga se ne vidi, da li su ti stručnjaci radili za račun vlasnika ili vlasnici po nalogu stručnjaka ili da li je iza i jednih i drugih bio neko treći. U svakom slučaju, na primeru Regana vidi se jedna od tehnika "rata uticaja". A šta bi ti njegovi slušaoci rekli kad bi ovo znali? Da li bi smatrali da je to moralno? No u kvantnoj fizici ili kosmologiji svakako da ne postoji moral, jer za moral je preduslov sloboda, a ona se negira ili ne voli zato što se pod njom podrazumeva mogućnost biranja; a malo docnije: "Svet mora biti jednopolaran, a ne višepolaran", u njemu dakle ne može ili ne sme biti biranja. 5. "Potrebno je da se svet ujedini, da nema državnih granica...". "Novi poredak zasnovan je na pravima pojedinca. Nijedna država ne može biti vlasnik ovih prava... Radi se o sledećim pravima: nacionalne i lokalne vlade moraju biti male, mora se uspostaviti pravna država; ravnopravnost svih građana; poštovanje žena; mora postojati sloboda govora; mora postojati verska trpeljivost i, naravno, mora se poštovati privatno vlasništvo." Od ovakvog intervjua se ne mogu očekivati neka iscrpnija objašnjenja ove "plemenite" "ideje", te je magistar Novog svetskog poretka dao ono što je smatrao suštinskim, a možda nešto slučajno i preskočio. U svakom slučaju, u tom suštinskom se ni jednom rečju ne pominje istina, a samo u istini ljudi mogu biti ujedinjeni, jer o nekoj stvari postoji samo jedna istina, a neistina ima bezbroj. Nametanje neke neistine izaziva neko unutrašnje odbijanje, a to onda nije ujedinjenost nego samo strah da se to javno izrazi. Što se morala tiče, on je donekle uključen u navedenim "pravima", koja neki bezlični - koji su izgubili ja - propisuju i daju pod "mora". To je - sem po nazivu - identički jednako marksizmu, socijalizmu, demokratizmu, lenjinizmu, nacionalsocijalizmu i drugim izmima. Tu se vidi dejstvo "rata uticaja" jedne od zaraćenih strana. Kao po sebi razumljivo "mora se poštovati privatno vlasništvo", a pri tom se - mada se to izričito ne pominje - ne sme pitati kako je ono stečeno, niti se pominje u čemu se sastoji "ravnopravnost svih građana" - svakako celoga sveta, jer "nema državnih granica" (države su odumrle prema Marksu), a ipak se uspostavlja "pravna država". Jedan magistar društvenih nauka nije ni u ovako kratkom intervjuu mogao ni smeo da propusti da ova pitanja ostavi nerazjašnjena i da ostane samo pri sasvim apstraktnim navodima. To je preko njega učinio neko drugi. Svakome je sasvim očigledno - pa i nosiocima Novog svetskog poretka - da neki arapski ili američki šeik ima veća prava vlasništva nego njegov rob ili sluga. Prema tome, i ovde imamo slučaj protivrečnosti odnosno da jedna postavka isključuje drugu. Isto tako, da li neko ko moli može biti ravnopravan sa onim koga moli i koji ima vlast da mu molbu usliši ili odbije? Ako bi Novi svetski poredak u sebi sadržao taj ideal o ravnopravnosti, on bi morao da nastoji da ukine sve vlasti, i male i velike - uključujući i svoju. A da li to hoće? Sem toga, ovako formulisana sloboda govora garantuje slobodu širenja laži, a sa tim se pomaže "rat uticaja" - možda i neke suprotne strane. Ili se i ovde prećutno podrazumeva da svako može slobodno da govori, ali ne i da čuje, ako to nije u smislu "jednopolarnosti" Novog svetskog poretka? 6. Međutim: "na nivou planete mora postojati svetska vlada. Njoj su potčinjene regionalne vlade (vlada Evropske unije, vlada Velikog Bliskog Istoka...), njima nacionalne vlade, a ovima lokalne. Sve ovo počiva na pojedincu. Kada to predstavljamo grafički to je obrnuta piramida koja stoji na čoveku i širi se prema vrhu." Malo docnije: "Ako pojedinci zaljuljaju obrnutu piramidu - onda oni postaju problem, a to znači da im se sva prava moraju oduzeti." Ovo mnogo podseća na Ničeovog "nadčoveka" koga opisuje u svojem spisu "Tako je govorio Zaratustra" ili na "sina cara Davida" iz nešto kasnije objavljenog - ne njegovog - "Protokola sionskih mudraca", jer čitavo čovečanstvo stoji naglavačke na jednom čoveku. Ja ću ovde samo napomenuti da Niče tu ideju nadčoveka izvlači iz vremena Zaratustre, dakle od pre Mojsija i njegovih zakona. Sem toga, da je Niče u Ćezaru Borđiji gledao najpribližniji uzor tog nadčoveka, koji se sa svojom voljom za moć uzdigao od čoveka isto tako kao čovek od majmuna. Zna se i da je Niče poludeo. Interesantna je i ova slika "obrnute piramide". Svakome, a posebno nekom vrhunskom tehničaru mora biti jasno da se ona nalazi u labilnoj ravnoteži - sem ako je vrh zakopan u zemlji, te da je vrlo lako da se zaljulja. I tu se vide dva duha koja govore preko iste ličnosti. No pri tom nijedan ne kaže gde se nalazi "vlada Bliskog Istoka" i šta ona obuhvata, čime vlada. 7. "Novi svetski poredak već funkcioniše, mada svetska vlada za sada ne postoji...". Postoje samo "dva ministarstva" - Svetska trgovinska organizacija i Haški tribunal, a treba i Ministarstvo unutrašnjih poslova. To je radi "podizanja standarda ..., jer ako ljudi dobro žive - oni ne ratuju. Dakle cilj je svet bez rata, odnosno trajni mir.". Malo dalje: "Ratovi koji se vode su pokušaj stabilizacije sveta i u funkciji stvaranja Novog svetskog poretka." Iz ovoga izlazi da se Ujedinjene nacije ne posmatraju kao svetski parlament, Savet bezbednosti kao vlada, članice sa pravom veta kao senat, a NATO kao svetska policija. S druge strane, Svetska trgovinska organizacija stvarno već i jeste iznad svih država. To se najbolje vidi po tome što kad Srbin investira u Mađarskoj, a Mađar u Srbiji - za njih ne važe zakoni tih država, dok bi za investiranje u sopstvenoj državi važili. Isto tako i Haški tribunal nije zavisan ni od kakvog prava ili zakona bilo kakve države, već samo sopstvenog. Obećavanje dobrog života - naravno ne sada nego tek u neodređenoj dalekoj budućnosti - je uvek bilo uključeno u programe svih usrećitelja čovečanstva. A da bi narod video kako će lepo živeti u budućnosti, usrećitelji mu to pokazuju sa svojim bogatstvom u sadašnjosti. Sem toga, pri tom se nikad ne postavlja ni pitanje šta ko smatra da je dobro življenje - to naravno znaju i pokazuju samo usrećitelji. Međutim, za nekoga je dobro življenje samo pun stomak, a za nekoga je da vlada milionima ljudi i da mu se svi klanjaju i ljube u ruku ili nogu. Prema tome, i ovo je čisto apstraktna fraza, kao i ono malo kasnije navedeno za pripadnike Rimskog kluba, da ih je "oko 250, i to su najumniji i najprogresivniji ljudi", jer bi neko drugi o njima izrekao možda sasvim suprotnu tvrdnju, a pri tom bi i jedni i drugi mogli davati neoborive dokaze. A ona priča o vođenju ratova radi pokušaja stabilizacije odnosno stvaranja mira stara je bar jedno sto godina - još od predsednikovanja Vudrou Vilsona, kad je sredinom Prvog svetskog rata Antanta odbila da sa Srednjim silama razgovara o zaključenju mira, jer je dužim ratom htela da obezbedi trajan mir. U međuvremenu je u tim plemenitim ratovima ubijeno i osakaćeno koja stotina miliona ljudi, a ostvareno je samo "dva ministarstva". Kad bi se bar znalo koliko će ministarstava ukupno biti, mogle bi se stotine narednih generacija učiti strpljenju na strogo naučnoj osnovi. Ali to su ipak samo "pokušaji" - ne znači da uspevaju i da će uspeti, no ipak se pokušava... 8. No to ipak nije tako lako, jer "Ideja je začeta u Evropi pre Napoleona, t.j. za vreme prosvetiteljstva, a potom preneta u Severnu Ameriku...", gde "njih svega oko 70 ... stvorili su SAD sa planom da one uobliče Novi svetski poredak ... SAD su sledile ovu misiju". Nešto bliže o tome Danilo Lazić ne govori, ali to bi padalo u vreme širenja slobodnog zidarstva polazeći iz Škotske odnosno jačanja njihovog političkog uticaja. I Džordž Vašington je na poznatoj slici naslikan u masonskoj odori kao prvi predsednik SAD 1789. Pre toga je naravno i uz pomoć francuskih masona La Fajeta i Rošamboa vođen rat za nezavisnost od Engleske (1775-1783). Engleska je taj rat formalno izgubila, ali je američki slobodarski narod izgubio "rat uticaja", baš kao nešto docnije i francuski. Dobili su ga izgleda nosioci Novog svetskog poretka, pa su uspeli da u proseku svakih sto godina naprave po jedno ministarstvo svetske vlade, s tim što u tu računicu spada i NATO kao polovina ministarstva unutrašnjih poslova. 9. No pre toga Danilo Lazić kaže: "Takođe, ne predviđa se poništavanje nacionalnih i lokalnih kultura i identiteta, ali, naravno, ako dođe do spontanog mešanja to je dobro, jer krv rasa se mora izmešati. Znajte da jedna nacija ili jedna rasa ne mogu da reše sve probleme na koje će čovečanstvo naići. To smo dokazali u 'Ratu zvezda' - eksperimentalno. Kada se pojavi problem stručnjaci jedne nacije nisu mogli da reše problem, ali kada bi uključili i predstavnike drugih nacija i rasa mnogo brže smo rešavali probleme." Posle nekoliko minuta neko tu kaže: "Ratovi koji se vode su pokušaj stabilizacije sveta i u funkciji su stvaranja Novog svetskog poretka. Svet mora biti jednopolarni, a ne višepolarni. Gde god postoje ideje mnogopolarnosti moraju biti odstranjene u korist jednopolarnosti. Ako se ovo sprovede u delo, t.j. uspostavi jedna svetska vlada i svet bez granica, kakav je američki plan, doći će do kvalitetno boljeg života u svetu." Danilo Lazić nastavlja: "Takođe imamo veliku korist od ujedinjenja i u oblasti nauke. Čovečanstvo mora istraživati svemir, a to ne možemo ovako razjedinjeni. Jedna nacija sama to ne može." Ovde se postavljaju pitanja: - Kako se sa ukidanjem mnogopolarnosti ipak ne poništavaju nacionalne kulture i identiteti? - Kako se iz jednopolarnosti sa raznih strana donose rešenja problema? - Gde su te razne strane u jednopolarnosti? - Da li ta reč "jednopolarnost" uopšte ima nekog smisla, jer jedna polovina te složenice negira drugu - kao recimo "krutovazdušatost" ili "okrugloćoškastost"? - Koliko vekova će Novi svetski poredak još voditi ratove dok ne stabilizuje svet? - Koji će magnetni pol Zemlje biti ukinut - severni ili južni? - Iz ovih izlaganja se može eventualno zaključiti da se ukida natrag, a zadržava napred. A da li se ukida gore ili dole, da li levo ili desno? - Da li svet bez granica podrazumeva da niko neće ograđivati neki deo zemlje i smatrati da je njegov? - Koliko je još vremena potrebno da svi ljudi shvate da će im kvalitetno bolji život biti u neslobodi (sem u slobodi kretanja) nego u slobodi - bez obzira kako je oni zamišljaju? - Da li u oblasti nauke ljudi mogu biti ujedinjeni, kada neki istraživači rezultate istraživanja pomešaju sa plodovima svoje (višepolarne) mašte, te tako stvaraju naučne teorije ili još ako svoje teorije pišu po političkoj ili privrednoj poruđžbini? 10. "Mnogi naučnici i pojedinci su ubeđeni da postoji negde u svemiru civilizacija poput naše ili slična, da bi se to otkrilo moramo se ujediniti. Takođe, ta civilizacija može biti agresivna prema nama. Da bi se branili moramo ovladati 'ratom uticaja', a da to učinimo moramo se (opet) ujediniti." Ovde se najpre nameće to, da je i ovo jedna od naučničkih teorija data u cilju sprovođenja ove politike, kao i dobijanja sredstava za istraživanje svemira, pri čemu se kao glavni adut uzima "ubeđenje" nekih autoriteta "naučnika" - mada se u pravoj nauci ne priznaju nikakvi autoriteti. No, u ovome se može sagledati i nešto dublje. Nekom vrstom "rata uticaja" - da se zadržimo na ovom izrazu, mada bi se to moglo i drukčije iskazati - u podsvest zastupnika Novog svetskog poretka unet je taj antismisao "jednopolarnosti". Jedna vrsta grupne inteligencije je taj antismisao povezala sa još mnogo čim i podstakla te zastupnike na razna činjenja koja oni u punoj svesti nikad ne bi činili. No tu sad zastupnicima Novog svetskog poretka u pomoć dolazi neka druga inteligencija, koja u njihovim pojedincima to donekle uzdiže u svest i oni sada shvatajući da je "jednopolarnost" antismisao - definišu ovaj zemaljski svet kao jedan pol, a u svemiru da ima mnogo polova. Tu se naravno može onda pretpostaviti i da takav neki svemirski pol može biti i agresivan prema zemaljskom, te da se zato treba ujediniti. Pri tom, zbog zbrke u mišljenju (i "jednopolarnosti" u podsvesti), koju je izazvala ona grupna inteligencija, neko može pretpostaviti da te agresivne civilizacije mogu biti samo istog kvaliteta i vrste kao i naša, te da se ipak i one mogu pobediti "ratom uticaja" razrađenim u zemaljskim prilikama, ali na savršeniji način i ujedinjenjem. Sve su to naravno sasvim apstraktne maštarije, koje nemaju nikakve osnove u zdravom razumu. U svakom slučaju, ljudi treba da se ujedinjuju, ali to može biti samo u istini - bez obzira koji deo sveobuhvatne istine su pojedine individualnosti usvojile. A za primanje istina može poslužiti samo ona inteligencija koja se oslanja na budnu svest i na smisao, a ne ona koja nailazi samo iz uspavanosti, iz koje proizvodi i antismisao. Isto tako, ako bilo kakav "rat uticaja" nije zasnovan na bezuslovnoj istini koja se saopštava isključivo potpuno budnoj svesti ljudi, on onda te ratnike survava u bezdan same te grupne inteligencije koja proizvodi i antismisao. 11. Posle sledi objašnjenje o "ratu uticaja", a koje je već pomenuto ovde pod 3. Zatim da "Mediji ovo pitanje definitivno ne razumeju." Danilo Lazić o tom "ratu uticaja" govori kao o nečem u čemu borci za Novi svetski poredak imaju apsolutnu nadmoć, ako ne i da su ga oni izmislili da ne bi morali vekovima da organizuju ratove - da bude "bez ubijanja". Međutim, tih ratova uticaja bilo je u istoriji toliko mnogo da se ne bi mogli ni pobrojati. Ja bih samo podsetio na centre za upražnjavanje indijske joge u SAD, a u njihovo dejstvo i uticaje se ja ovde neću upuštati - dovoljno je masovno i upadljivo. Takođe bih podsetio i na ne tako davno panično bekstvo američke vojske iz Somalije. No ovde se postavlja i pitanje: Ko je u tom "ratu uticaja" potukao Novi svetski poredak i naterao ga da od svoje jednopolarnosti pravi višepolarnosti da bi mogao da organizuje ratove? Jedan pol svakako da ne može da vodi rat sa samim sobom, a pod 7. gore je data izjava o ratovima za stvaranje Novog svetskog poretka - jednopolarnog. Sem toga, ovde treba imati u vidu da je u "ratovima uticaja" pobeda neizvesna samo ako se jedne neistine bore protiv drugih neistina. A ako se neistinama ratuje protiv istina, istine su uvek pobednici. Isto tako, ako "koncentracijom misli" neko ko je ispunjen neistinama hoće da nametne svoj "način razmišljanja" nekome ko je ispunjen istinama, on se od ovoga odbija na sličan način kao kad bi glavom udario o zid. Pri tom naravno ne dobija čvorugu, već duševni poremećaj. 12. "Amerika ima svoj cilj i sistem i svaki predsednik to mora da poštuje." "On sprovodi unapred određenu politiku...". "... ne može sprovoditi ono što je pričao u kampanji, već ono što su kao cilj postavili osnivači SAD". To otprilike zna ogroman broj američkih glasača i zato ne izlaze na izbore, ali se o tome uglavnom ne sme govoriti, a Danilo Lazić to kaže. Jedino ne kaže ko to presuđuje i kakvim sredstvima nateruje predsednike na poslušnost, ako odstupe (poneki je bio ubijen). A čudan je i taj izraz da "Amerika ima svoj cilj". Šta se podrazumeva pod "Amerika" - njena vlastela, a ne mnogomilionski narod? 13. Na pitanje o krizi: "Amerika ne može propasti, ona izlazi iz krize." "Dug SAD je veliki, ali sve zavisi kako se na to gleda.". "Drugim rečima, ako propadnu SAD - propašće i plan ujedinjenja sveta, a to prosto nije moguće." Pošto je i to jedna vojna tajna u "ratu uticaja", ništa se ovde ne pominje ko organizuje krizu i kompjuterske (apstraktne) dugove - koji su naravno sasvim relativni. Pošto je to sve pod kontrolom, SAD i ne mogu da propadnu. SAD ne mogu da propadnu ili bar dugo ne mogu da propadnu, jer one su stvorene i imaju u svetu ulogu sasvim drukčiju od one koju propoveda Novi svetski poredak, pored ostalog i da njega suzbiju. To ne znači da ne primaju i nešto što se u njemu propoveda, na primer "krv rasa se mora mešati" - kako je navedeno ovde pod 8. ili postojanje neke Svetske trgovinske organizacije - kako je navedeno pod 7. - ali ne takve kakva se sada nameće, nego da bude zasnovana na osećanju bratstva prema apsolutno svim ljudima, da ne bude oruđe u rukama malog broja političara za zadovoljavanje njihovih grupnih interesa i pohlepe. Sem toga, na prostoru SAD mora da se vodi borba, glavna borba da se pomoću nauke dokaže postojanje duhovnog sveta, duhovnog sveta, koji je naravno mnogopolaran. Radi toga se mora pobediti u "ratu uticaja", kojim se i preko joge američki narod vuče u suprotnom pravcu. Naravno i još mnogo šta drugo. 14. Ako neka država i njena vlada ne prihvati plan SAD o ujedinjenju sveta: "Za to se sprema vojska da ono što smeta ukloni." Protiv Srba: "To je bio rat protiv onih koji su kršili pravila Novog svetskog poretka. Prema oceni SAD u BiH Srbi su bili dominantni... SAD su težile da nivelišu... Srbija se morala pokoriti globalnom mišljenju." I ovde je upotrebljena preko novinara i medija odavno primenjivana frazeologija kao da države mogu da misle, da prihvataju, planiraju, ocenjuju, teže. To je ipak bar Luj XIV jasno rekao: "Država - to sam ja!". A ovde se ne kaže nego sugeriše: "SAD - to smo mi, Novi svetski poredak!". No, ako to ne uzmemo u obzir i prihvatimo kao način izražavanja, postavlja se pitanje: Zašto SADržave nisu počele od sebe, da se same njihove države odreknu suvereniteta i da izbrišu svojih preko pedeset polarnosti? To bi kod njih bilo najlakše, jer svi predsednici stoje u službi Novog svetskog poretka, A možda i jesu - samo se to ne saopštava i na neki način maskira. A ne kaže se ni da li su svi ili skoro svi Amerikanci zavoleli neslobodu (sem slobode kretanja)? Ovde se postavlja i pitanje: Da li su u ovom ratu svi ubijeni Srbi ikad i čuli za Novi svetski poredak, a sama njihova pravila nikad nisu njima ni objavljena, da bi mogli znati da li ih krše. Otkud pretpostavka "SAD" da njih ne bi prihvatili da su ih znali? Zar tako malo veruju u svoju ideologiju? Možda bi neki od tih ubijenih to prihvatili i time ojačali ovaj pokret za Novi svetski poredak. Ovako ispada da je to bilo ubijanje čisto radi zadovoljstva u ubijanju. Dalje se postavlja pitanje: Da li i to "globalno mišljenje" treba shvatiti u smislu Luja XIV, t.j. da ne smeju postojati druga mišljenja sem jednog? Taj izraz se može prihvatiti jedino kao takva neka metafora i hiperbola, inače nema nikakvog smisla. No ipak, posebno je besmislena sama ta kombinacija reči "pokoriti globalnom mišljenju", jer se pokorava samo tuđoj volji, a mišljenje se prima ili ne prima. Međutim, smisao gornjih navoda bi se najbolje izrazio sa: Pod pretnjom topuza izvršavati naša (iz grupe) naređenja, ne kršiti naša pravila (ako postoje) - inače ubijamo! 15. To je za one pojedince koji ne prihvataju Novi svetski poredak potvrđeno sledećim: "Pa, oni će morati da se slože ili će morati da trpe. Pojedinci mogu da govore šta hoće, na to niko ne obraća pažnju jer će lako biti izolovan, a njihova mišljenja prikazana kao ekstremna, zaostala i neodgovarajuća vremenu u kojem žive." Ovo treba povezati sa pravom na "slobodu govora", kako je navedeno ovde pod 5. Takođe i sa narednim pitanjem Zorana Miloševića: Ima li demokratije u Novom svetskom poretku? "Ima. To će biti osnova sistema, ali da li će ostati za uvek - to je pitanje. Svi su ubeđeni da će sistem jedne svetske vlade opstati i bez demokratije." Zatim se daje ona pretnja onima koji zaljuljaju "obrnutu piramidu", kako je dato ovde pod 6. Drugim rečima, to je neka demokratija u diktaturi i bez nje se naravno može. Naravno da to što se u politici naziva demokratijom - možda pod sugestijom Novog svetskog poretka, da to nikada u istoriji čovečanstva nije ni postojalo niti može da postoji; a na to je i sam Danilo Lazić ukazao govoreći o predsednicima SAD - što je ovde navedeno pod 4. i pod 12. Međutim, on se plaši da kaže nema, iako taj demos - narod - ne može ni da zna akamoli da odlučuje o tome kako zvanični i skriveni vođe njime upravljaju i šta rade, a kako je to i on sam objasnio. 16. "Dobro je da stanovništvo raste, jer time raste i tržište." "... Rusija i Kanada imaju dosta pitke vode. Ta voda pripada svetu, a ne Rusiji i Kanadi, te se mora oduzeti od njih. No tehnika će mnogo toga rešiti, posebno ako nađemo mesto u svemiru za čovekov boravak." Ovo je suprotno vrlo snažnoj propagandi nekih krugova da broj ljudi treba smanjivati, a što je prvi na nekoj naučničkoj postavci zastupao engleski ekonomist Maltus (1766-1834), dakle baš u vremenu prvih decenija razvoja Novog svetskog poretka. I tu postoje dva suprotna pola. U pogledu vlasništva nad vodama, nije rečeno ko treba da bude novi vlasnik. Sada je u toku snažan pokret za privatizaciju vodovoda - bar u razvijenijem svetu. Da li to znači da neki uspešni biznismen treba da otkupi na primer Bajkalsko jezero i da pravedno prodaje njegovu vodu? Napomena o "'mestu u svemiru za čovekov boravak" kao da je naslučivanje toga da će Zemlja biti toliko zagađena da se na njoj neće moći da živi. Da li će to biti neki drugi pol, pol koji takođe treba ukinuti? 17. Nije sporno da "svaka zemlja ima svoj jezik." "Međutim, svetski jezik će biti engleski." "Za sada religija nije deo sistema. Religiozna trpeljivost zahteva da ona bude van države i da je nema u politici. Prosto u političkim krugovima koji vođe lovi svetski poredak o tome se ne govori." Engleski jezik je već nametnut za "međunarodne razmene", iako nije baš najprecizniji u izražavanju misli i pojmovnih finesa. U svakom slučaju, on je za privredne odnose možda najbolji, ako ne za filozofiju i drugo, a na diplomatskom polju je posle Drugog svetskog rata zamenio francuski. Da religije treba osloboditi od država i od politike, to je preduslov da one stvarno budu religije, a samim tim bi došlo i do religiozne trpeljivosti. No, pošto je Novi svetski poredak potučen u "ratu uticaja", on razne religije upotrebljava za stvaranje višepolarnosti (na primer u BiH) pomoću kojih onda organizuje ratove za ostvarenje "jednopolarnosti". 18. "Kvantna kosmologija je moja ideologija." Ona i fizika "imaju teološke implikacije". Ovde je verovatno učinjena neka omaška. Međutim, sve omaške dolaze iz podsvesti, a u ovoj takođe vlada izvanredna inteligencija, može se reći veća nego u svesti (inače ne bismo mogli da varimo hranu i drugo). Iz podsvesti Danila Lazića dolaze i mnoga prethodna i potonja izlaganja. Podsvest dakle njegova govori da ovo nije nauka o kosmosu nego nauka ili učenje ili reč o idejama. To se potvrđuje sa implikacijama teoloških svakako verovanja, a ne znanja. To znači da ovo nije nauka o opažanom svetu nego o zamišljenom, o apstraktnim idejama koje dolaze iz nekog verovanja. To se potvrđuje sa sledećim navodima: Religije greše o tome "kako funkcioniše Bog. Ono što mi zovemo Bog kvantna fizika na osnovu kosmoloških principa određuje kao 'finalnog posmatrača'. 'Finalni ili apsolutni posmatrač' nema prošlost, ni budućnost, on je sadašnjost. Neko mora sve to da održava. U religiji je to Bog, u nauci apsolutna inteligencija." Uz pojam "funkcioniše" uključeno je postojanje "višepolarnosti", jer se u jednome ne može funkcionisati, ono je kruto, nepromenljivo. Ali, pošto se propoveda "jednopolarnost", onda se upućuje na jednog Boga, a zatim se isključuje i mogućnost njegovog funkcionisanja, pa se pronalazi pojam "finalnog posmatrača", pri čemu neko drugi ili nešto drugo funkcioniše. Pošto je "finalni", jasno je da on ne može imati budućnost. Teže je objašnjenje o prošlosti. Međutim, ipak - što se ovde ne uviđa - u samom pojmu "posmatrač" sadržana je aktivnost odnosno funkcionisanje, a naravno s tim i "višepolarnost". To - po gornjem iskazu - znači, da kvantna fizika isto toliko greši kao i religije, pa i da ove gornje tvrdnje same sebe pobijaju, jer je i posmatranje isto što i funkcionisanje, te - ako je pogrešno jedno, pogrešno je i drugo. S druge strane, posmatrati se može samo ono što je postalo, dakle što ima prošlost, što je postojeće i što je izdvojeno od posmatrača. Time se onda ovde - bar podsvesno - pokušava da objasni da taj "posmatrač" nema ni prošlost, jer je izdvojen od postojećeg, a sem toga da to što je stvoreno nije u njemu. No time opet dobijamo polarnost: posmatrač i posmatrano! Na taj način se u smislu "jednopolarnosti" dokazuje da ne postoji ni prošlost ni budućnost. Jer, ako bi se oni priznavali, moralo bi se govoriti i o mnoštvu Bogova ili inteligencija kako prošlosti tako i budućnosti, dakle o "višepolarnosti". No to se ne sme u ime antismisla "jednopolarnosti". Da je svaki posmatrač aktivan, vidi se po tome što on svojom voljom usmerava svoju pažnju na izabrane opažaje, a druge pri tom potiskuje i zanemaruje. Time što posmatrač u to unosi i svoju volju, on sam je i učesnik u tim zbivanjima, utiče na njih. Neki fizičari su takođe došli do zaključka da eksperimentator samim svojim posmatranjem utiče na proces onoga što posmatra, menja ga. Prema tome, taj "finalni i apsolutni posmatrač" je bar i učesnik u događajima odnosno stvaranju. Ideologija "jednopolarnosti" jeste ideologija mrtvila, nepokretnosti, te je čudno kako se ona zastupa na suprot činjenicama koje je na svakom koraku pobijaju. To je isto tako kao kad bi čovek udaranjem glave o zid hteo da dokaže da zid ne postoji, jer on oseća samo jedan pol - svoju glavu, a zid takav osećaj nema. Ako se pojam sadašnjost povezuje sa pojmom održavanja, onda se pod tim pojmom sadašnjosti podrazumeva da ona ima neko trajanje, dakle i prošlost i budućnost - bez obzira koliko su kratki. Međutim, to održavanje - prema gornjem - vrši dakle "apsolutna inteligencija", koja ipak nema ni prošlost ni budućnost, u svakom trenu i nastaje i nestaje. Sem toga, i samo to održavanje obuhvata u sebi neku voljnu aktivnost odnosno neko funkcionisanje. No tu sad dolazi nešto veoma iznenađujuće: konstruktor aviona ne pominje ni sebe ni one koji su avion napravili, već samo tehničare koji ga održavaju! Takođe ni one koji će njime leteti i ubijati! A sem toga, to održavanje čini samo inteligencija, a ne i ruke! Posebno što ona to "mora" - što podseća na Kantov kategorički imperativ ili automatizam. Prema tome, "apsolutna inteligencija" nema nikakve veze ni sa osmišljavanjem ni sa upotrebom bilo čega, ali to mora da održava. A zar od održavanja ne zavisi njegova upotreba? Tu je dakle Bog religija na takav način "u nauci" zamenjen apsolutnom inteligencijom. To se dakle razlikuje čak i od Velikog Arhitekte, o kome govore slobodni zidari koji su stvarali i SAD, a koji po svom nazivu ukazuje uglavnom na prošlost - on je taj svet zamislio i ostvario, a da li ga je završio i šta sa njim eventualno dalje radi - o tome se ne govori. 19. "Nova astronomija je zasnovana na kvant»oj teoriji univerzuma. Cilj nove astronomije je da obezbedi preciznu matematičku definiciju osobina svemira, od subatomskih čestica do najvećih struktura. U potrazi za ovom definicijom naučnici su otkrili da su bili potrebni posebni uslovi za nastanak inteligentnog života u svemiru. To je naučnike navelo da tragaju za planom i stvaraocem nastanka univerzuma. ... kvantna mehanika tvrdi da ništa ne može postojati ako nema inteligentnog posmatrača, čije opažanje to čini stvarnim. Drugim rečima, naučnici shvataju da je nastanak svemira neraskidivo povezan sa postojanjem inteligentnih bića u njemu. Važno je naglasiti da je ideja ujedinjenja sveta saglasna kvantnoj fizici." Ovde je sažeto dat način na koji se dolazi do gore iznetih apstrakcija, a u kojima se i ne pominju konkretne činjenice koje se doživljuju svakoga trena akamoli da se nastoji da se one razjasne i uklope u ove teorije. Ove teorije govore samo o onome što se u mašti zamišlja, a ne osvrću se na ono što se neposredno opaža. I ne pominje se na primer šta je svest, šta je volja, šta su misli koje se mogu i nametnuti drugima, kako to da se nešto uopšte oseća, šta je to moral i da li uopšte postoji itd. Pri tom se i ne sumnja u postojanje "subatomskih čestica", koje se mogu samo zamišljati, a ne i videti. Ne govori se ni o tome kako je nastala ova razjedinjenost koju treba ujediniti ni čemu ona služi. Ako bi se to znalo, ujedinjavanje bi bilo lakše! Niti se govori šta je i kakva je ta ujedinjenost koja je "saglasna kvantnoj fizici". Da li onom nadčoveku na kome stoji "obrnuta piramida" odgovara neki nadkvant? Drugim rečima, ne traži se i ne ispituje se neki duh ili "inteligencija" u sebi nego u nekom opštem i "apsolutnom" "inteligentnom posmatraču" koji svakog trena nastaje i nestaje i kome celo čovečanstvo treba da se žrtvuje preko onog jednog natčoveka, te da se poništavanjem svih ljudskih individualnosti postigne "ujedinjeni svet". Tu se vidi kako je u "ratu uticaja" orijentalizam zavladao Novim svetskim poretkom ili ga je stvorio. Naravno da u jednom intervjuu nije moguće izložiti čitavo svoje shvatanje sveta. Međutim, ako se i ne pominju gore nabačene duhovne i duševne kategorije i kaže se "kvantna mehanika tvrdi", onda se može zaključiti da Danilo Lazić zastupa neko mehanističko shvatanje sveta. Pri tom se oslanja na matematiku. Na matematiku se i treba oslanjati, ali nju treba ispravno shvatiti. Ona se ne sme upotrebljavati za dokazivanje nekih svojom maštom stvorenih teorija, nego za objašnjenje onoga što se stvarno opaža. Ne sme se pomoću matematike dokazivati postojanje čulno-materijalnoga sveta koji se čulima ne može opažati; ne sme se pomoću nje na osnovu onoga što je utvrđeno u konačnome tumačiti zbivanja u beskonačnome ili izračunavati šta je bilo pre milion godina, kad godine možda nisu ni postojale. S druge strane, treba uočiti da matematika ne daje objašnjenja samo za kvantitete nego i za kvalitete. Pri tom treba uvideti da su kod nje na primer negativni brojevi sasvim drugog kvaliteta od pozitivnih, a naravno i imaginarnih i nadimaglnarnih (ako ih priznajemo). Treba takođe prihvatiti, da sem nepokolebljive nužnosti, matematika ukazuje i na slobodu (od koje se neki plaše). To je kad se vrši integrisanje neke diferencijalne jednačine, pa se dobija slobodno izbirljiva konstanta. I tako dalje. Međutim, nije li "matematička definicija" svemira nešto suviše apstraktno i nedostižno, kad se uopšte i ne razmišlja čak ni o onih nekoliko malo pre nabacanih osobina čoveka koji je sastavni deo tog svemira? Bez uzimanja u obzir i čoveka mogla bi se obezbediti samo definicija nekog zamišljenog, a ne stvarnog svemira. Zar nije i čovek neko od "inteligentnih bića u njemu"? I to nama najpristupačnije? Matematički rečeno: Treba prvo definisati ono što je konačno, pa tek onda što je beskonačno - veliko ili malo, jer se inače lako otpada od stvarnosti i pada u iluzije. Izjava o tome da su naučnici "otkrili" potrebu posebnih "uslova za nastanak inteligentnog života" nekome može izgledati sasvim deplasirana. Na to se nastavlja dalje naučničko traganje za "stvaraocem", tvrdnja o "inteligentnom posmatraču" i drugo. No, bez obzira na to do čega su ti naučnici došli i šta oni tvrde, bez obzira na njihove apstrakcije i da li je to istinito ili ne, vrlo je značajno to što se od najmaterijalistički shvaćene fizike traži put za pojimanje duha. To je u stvari najvažniji zadatak naučnika baš u SAD. A da bi taj zadatak s uspehom obavili, oni se moraju osloboditi tog jarma koji im je s Istoka nametnut "ratom uticaja". Pri tom treba imati u vidu da to nije neki savremeniji orijentalizam, Jer recimo već Buda put ka nirvani pokazuje individualnim ljudima koji po svom slobodnom izboru i odluci hoće da tim putem idu - ne pod moranjem. Ovo je u stvari ostatak ili neka nostalgija za vremenom od pre šest ili sedam hiljada godina, kad se ljudi još nisu osećali kao potpuno individualna bića. To je otprilike naslutio i Niče. A ja ovde reč "jednopolarnost" izjednačujem sa nirvanom, zato što ta složenica samu sebe poništava, a definicija nirvane je "ne to, ne to ..." dakle ništa što bi se o njoj moglo reći, ništa čemu bi se mogao dati neki smisao. Ovo treba vrlo ozbiljno shvatiti. Da bi se ovo shvatilo i da se uoči ta potčinjenost uticaju Istoka i to još iz starog Zaratustrinog vremena, tome može pomoći nauka iz Sredine, jer se u njoj lakše shvata kako Istok tako i Zapad. A svet se može ujediniti samo u istini, jer se istina uvek dragovoljno prima, a neka neistina samo ako godi samoljublju. Ako ne godi, neistina izaziva averziju prema onome ko je nameće. A misli koje potiču iz takve averzije jesu snage koje se obrušavaju na onoga ko te neistine nameće. Kadi dovoljno narastu, same te misli averzije toga zdrobe. Ovde se ne daje objašnjenje da li su "stvaraoc" i "inteligentni posmatrač" jedno ili dva bića. Za "stvaraoca" se mora pretpostaviti da je postojao pre stvorenoga (eventualno da je stvorio i vreme), dakle da ima i nekakvu prošlost. A za "posmatrača" je rečeno da ima samo sadašnjost, s tim što se kaže da njegovo "opažanje to čini stvarnim", kao da je pomoćnik "stvaraoca". Pošto je taj "inteligentni posmatrač" bez prošlosti i budućnosti, to bi značilo da se i on stvara u momentu stvaranja nečega. Iz toga bi se moglo zaključiti, da se u istom momentu stvaranja stvara nešto opažljivo i duh ili pojam toga opažljivoga, taj "posmatrač". To bi se moglo prihvatiti, ako bi se uzela u obzir svest čovekova, u kojoj su opažaji razdvojeni od pojmova. Međutim, o čovekovoj svesti se ovde uopšte ne govori, a ni o čoveku kao inteligentnom biću u svemiru. Tvrdnja da je "ideja ujedinjenja sveta saglasna kvantnoj fizici" data je čisto deklarativno i bez ikakvog objašnjenja i povezivanja - čisto autoritativno, dakle nenaučno. 20. Na pitanje da li "finalni posmatrač" podržava ujedinjenje sveta odgovor je: "On je van svega i gleda dole. O ujedinjenju sveta nema ni negativan, ni pozitivan zaključak. Drugim rečima, nema ni sukoba između ideje ujedinjenog sveta i 'finalnog posmatrača'." Drugim rečima, "posmatrač" čini stvarnim samo ono što dolazi od "stvaraoca", a ono što dolazi od pobornika Novog svetskog poretka samo gleda i ne čini ga stvarnim. Zato "nema sukoba", jer su to dve sasvim izdvojene sfere: stvarna i nestvarna. Ili je to možda neka druga stvarnost, stvarnost koju ne ostvaruje "finalni posmatrač" nego neko drugi? Ko? Da li je i tu dvopolarnost? Naravno da se ovde postavlja i pitanje, da li neki čovek može znati kakav zaključak pravi takav "finalni posmatrač", koji svakog trena nastaje i nestaje. A sa nekim takvim "posmatračem" trenutnog trajanja stvarno i ne može biti sukoba. Sem toga, ovde se ukazuje na slobodu čovekovu u tom ujedinjavanju sveta (niko ga ne ometa), a o slobodi se ni jednom rečju ne raspravlja. Da li sloboda postoji? I u čemu se sloboda sastoji, kad se od nje plaši? 21. "Naučnici su do sada imali malo uspeha u potrazi za matematičkim objašnjenjem ko ili šta je ‘finalni posmatrač’. Prosto nauka i religija dolaze do istog zaključka - potreban nam je Bog. Drugim rečima 'finalni posmatrač', rečeno teološkim jezikom, jeste Bog. ... istraživanja kvantne mehanike navode misli naučnika ka Bogu. Novi razvoj u nauci će možda imati iznenađujuće činjenice, kako za naučnike, tako i za teologe. Međutim teolozi su uvek znali da su nebesa dokaz slave Božije." Zapanjujuća je ova konstatacija da neko pokušava da matematički objasni "ko ili šta" je taj "finalni posmatrač" koji se ovde izjednačujie sa teološkim "Bog"! Već i sa rečju "ko", a pogotovu "šta" ti "naučnici" kojima se pridružuje Danilo Lazić pokazuju da su pripadnici neke ateističke religije. Sem toga, da oni uopšte i ne shvataju šta teolozi podrazumevaju sa "Bog" - svakako ne bilo šta od onoga što se može dostići kvantnom mehanikom. A da li će se teolozi iznenaditi kad naučnici iznesu činjenice o tome "šta" je Bog? Možda i hoće, ali samo ako su i oni pripadnici ateističke religije. Sem toga, da li su naučnici pokušali da matematički objasne ko je ili šta je čovek i da li su u tome uspeli? Ta, i u matematici se prvo savlađuje sabiranje, pa tek onda integrisanje itd. Sve to ukazuje na strahovitu zbrku u mišljenju ili da se nekim rečima daju sasvim drukčija značenja od uobičajenih. 22. I na kraju: "Došao sam da nešto naučim ovaj narod. Znam kakvi su planovi za budućnost i hoću da ubedim svoj narod da se uklopi u to. Potrebno je da ne gledaju usko, već da se izađe iz istorije, prošlosti i krene u budućnost. Naravno, ako nekoga interesuje i kvantna kosmologija - tu sam." Iako to u ovom članku ne piše, može se pretpostaviti da je ovaj intervju vođen na engleskom, pošto Danilo Lazić decenijama nijie smeo da kontaktira Srbe, te je srpski sigurno zaboravio. Stoga nije isključeno da ponešto u iznetom i nije baš sasvim precizno prevedeno. S obzirom na "Došao sam" takođe se može zaključiti da je ovaj razgovor vođen u Beogradu. Međutim, nije jasno čemu on uči ovaj narod koji naziva "svoj", iako ga se pre više decenija odrekao da bi se "uklopio u američki sistem", te da na taj nauči i da misli na engleskom. Pogotovu što on prema koncepciji Novog svetskog poretka nije Srbin nego BiH-ovac, jer se rodio u "opštini Bosanskog Prnjavora", pa bi narod BiH trebalo da uči. No tamošnje Srbe i "narode" je topuz bolje poučavao, pa to valjda više nije ni potrebno. No ipak, čemu on uči i kako? Intervju u časopisu sa ograničenim brojem čitalaca svakako se ne može smatrati kao učenje čitavog naroda. Da li će Danilo Lazić duže ostati ovde i držati javna predavanja sa odgovaranjem na pitanja i gde? Na to upućuju one njegove završne reči "tu sam". Sigurno bi se našlo i zainteresovanih za "kvantnu kosmologiju". U svakom slučaju, "učenje naroda" je svakako izraz zadržan iz onog vremena prosvetiteljstva, iz kojeg treba da je prema gornjem začeta i ta ideja o Novom svetskom poretku. A i to se i tada moglo raditi samo u smislu neke piramide - uspravne ili obrnute. Sem toga, dok je prosvetiteljstvo bilo zasnovano na raznim individualnostima, ono je značilo veliki kulturni uspon. A kad su došle nove generacije "prosvetitelja", one su - posebno u drugoj polovini XIX veka - počele da evropsku kulturu "jednopolarno" usmeravaju i time su je uništili. To su radili preko raznih ministarstava prosvete, kulture i vera, a iz kojih su davani propisi o tome šta će se novim naraštajima sipati u glavu i kako će se to po mogućstvu obezinduvidualisati. Danas se to radi već od samog rođenja deteta - prvo raznim vakcinisanjem, pa industrijskom obradom u vrtićima, zasipanjem pogrešnim predstavama u školama i didaktičkim onelogikovanjem. Na taj način se može plasirati i ideja "jednopolarnosti" i preko nje raširiti ljubav prema mrtvilu. O tom mrtvilu znaju naravno i fizičari i tehničari, pa i naelektrisanost jednim polom nazivaju statičkim elektricitetom, pa bez obzira koliki mu je napon, a tek ako mu se primakne drugi pol, nastaje neki pokret - prasak i pražnjenje. Prema tome, ne može biti ni govora da sa ovakvim makar i produženim - istupanjem Danilo Lazić nauči ovaj narod. Pogotovu što on neće da govori o sadašnjosti, za koju je narod zainteresovan ("Šta ću danas da ručam?"), nego samo o budućnosti, a da bi bio ubedljiviji treba zaboraviti prošlost, dakle prekopati groblja onih koji su usput ubijeni za svetlu budućnost. Ovde može biti govora samo o tome da je on iz jedne organizovane grupe poslat da nešto poruči nekima iz drugih organizovanih grupa, a koji taj jezik razumeju i znaju ko je on i ko ga je poslao. I koji eventualno znaju i za neke druge "planove za budućnost", pa njih treba ubediti da prihvate one planove koje on zastupa, koje on "zna". Od čitavog niza "planova za budućnost" - da to ne ostane samo apstraktno - ja ću pomenuti samo Hantingtonove "sukobe civilizacija", pa podelu na "Evroaziju i Evroameriku", pa "Mediteransku uniju", a i crtanje većih i manjih karata na kojima se razni planovi predstavljaju još od XIX veka (u tajnosti možda i ranije). U svakom slučaju, svi ti planeri budućnosti ubili su i sahranili evropsku kulturu sadašnjosti. Ako iz njenog groba treba da vaskrsne neka nova kultura, to može biti samo na mnogopolarnosti ljudskih individua. Radi toga mora se bar na nekom manjem prostoru na Zemlji što pre početi sa oslobađanjem duhovnog života od političko-pravnih i od privrednih uticaja. Uporedo s tim svetska privreda se mora postepeno razvijati u smislu bratstva između apsolutno svih ljudi. A politika i određivanje prava i pravde da bude zasnovana na osećajima većine stanovništva neke društvene zajednice, a ne na bilo kakvim ili bilo čijim nametanjima. To naravno znači suzbijanje volje za moći i ljubavi prema neslobodi, a koja je sa njom nerazdvojivo povezana, a u obema vlada strah od istine. No i pored svega toga, i ovaj intervju sa Danilom Lazićem jeste vrlo dragocen. No u njemu ipak nešto nedostaje, a što je bitno za razumevanje i pouku "ovog naroda". Kakav je odnos Novog svetskog poretka sa Vatikanskim svetskim poretkom? Da li je onaj prvi pod uticajem ovog drugog? Ili je njegova podorganizacija? I jedan i drugi teži za vladavinom čitavim svetom. U "oceni SAD u BiH" - navedenoj ovde pod 14. - izgleda da je iskazan stav, koji bar 150 godina zastupa Vatikanski svetski poredak i da je on uz pomoć NATO i ostvaren, kao uostalom i u svim drugim delovima bivše Jugoslavije (i u Srbiji je 5 oktobra 2000 godine puč izvršen u znaku tri razdvojena dignuta prsta, što je pozdrav ustaša i vatikanske straže). Tako se može protumačiti i "ocena" o dominantnosti Srba u zemlji gde su u većini, te njihovom "pokoravanju" organizovanjem krvoprolića i verskih - višepolarnih - ratova među jednopolarnim ateistima. Dokaz za to je što SAD nisu napale na primer Šveđane što su dominantni u Švedskoj ili Francuze u Francuskoj ili Turke u Turskoj... Pa i sam Bil Klinton - koji je prema gornjim navodima samo oruđe Novog svetskog poretka - pa i on je izjavio da napada Srbe zato što ugrožavaju bezbednost SAD, a ne zato što su dominantni na prostoru gde su u većini uprkos preimenovanju dobrog njihovog dela prema geografskim i verskim pojmovima. Klinton je dakle objasnio da je strah razlog za njihov preventivni napad. Iz ovoga se može izvesti samo jedan od ova dva zaključka. Ili je Novi svetski poredak produžetak Vatikanskog svetskog poretka ili ga je ovaj potukao u "ratu uticaja" i nametnuo mu takav svoj "način razmišljanja" da njemu služi. To treba razjasniti. Moj utisak je da je ono prvo u pitanju, jer iz nastrojenja ljudi koji žive u Severnoj Americi može da postoji samo težnja za oslobađanjem od Vatikanskog svetskog poretka. No u tome oni još nisu dovoljno jaki, tako da bi im dobrodošla i pomoć Srba sa njihovom posebnom karakteristikom i prostorom na kojem su nastanjeni. Ako Novi svetski poredak ne bude u stanju da se pribere i povrati od tog poraza u "ratu uticaja" koji mu je naneo Vatikanski svetski poredak, onda se poruka Danila Lazića Srbima može i ovako iskazati: Sami prihvatite da budete uništeni ili ćemo vas mi uništiti! * * * * * * * Rađeno u Beogradu od 23 juna do 7 jula 2011 g. Vojislav Janković