Pokretanje časopisa

ПОКРЕТАЊЕ АНТРОПОЗОФСКОГ ЧАСОПИСА

ЗА НЕАНТРОПОЗОФЕ

А. Усмереност часописа

Часопис се оснива ради ширења антропозофских схватања света према саопштењима која је дао др. Рудолф Штајнер са циљем да се бори за истину и да се не износе никаква саопштења која се не би могла доказати односно прихватити здравим разумом. Намењен је обичним људима, који су жељни сазнања о појавама с којима се свакодневно сусрећу - било физичко -чулним, било душевним, било духовним; људима који не желе да се упуштају у некакву езотерику или чак против ње имају некакво предубеђење, јер су о њој добијали погрешне представе.

Образложење:

1. Строга наука или боље најстрожија наука, т,ј. она која је заснована искључиво на описивању и проучавању појава и то без уплитања човекове маште јесте основа такође и за духовну науку какву је основао Рудолф Штајнер и"ни мало није са њом у супротности или у сукобу.

2. Такозвани "обичан" човек, који није накљукан високопарним и најчешће погрешним теоријама које сервирају маштовити научници - одвајајући се од стварности, жељан је стварног сазнања о свету који га окружује. То не само да му нико не пружа, него му се и врло организовано ускраћује односно упућује у погрешном правцу.

3. Овакав часопис би имао задатак да се бори против свих научних догми којих има далеко више него у било којој религијској заједници, те да на тај начин буди свест код ширих слојева народа односно да код њих развија тачно мишљење, које је везано искључиво за стварност која нас окружује - физичко-чулну, душевну и духовну.

4. За сарадњу на оваквом часопису могао би се наћи довољан број стручних људи, а који можда никада нису ни чули за антропозофски оријентисану науку о духу. Важно је да се држе тога, да најједноставније резултате научних истраживања - без давања неких теорија о њима и тумачења - потпуно тачно и најједноставнијим речима опишу. То не значи да се неки пут о тим стварима не дају и Штајнерова објашњења, уколико их неко познаје.

 5. У складу са овим морају се писати и сви антропозофски чланци, дакле најједноставнијим речима и са постепеним продувљавањем и проширивањем духовно-научних сазнања, а никако сензационалистички, нити са претпоставком да читалац већ познаје антропозофију. При томе као узор треба да буду Штајнерова јавна предавања, а не она која је држао за слушаоце који су већ присвојили извесна антропозофска знања и појмове.

Б. Садржина часописа

Овај часопис би требало да обухвата апсолутно све гране науке, с тим што би се посебна пажња морала обратити на теорију сазнања и на методе научних истраживања. По себи се разуме, да се у једном истом броју можда и не могу налазити чланци из свих тих области али би се могло настојати да сваки број има по неки чланак из следећих група:

1. Математика и теоријска механика (не експериментална), које су неопходне ради о бразовања тачног мишљења.

2. Теорија сазнања, филозофија, логика и методика истраживања са посебним нагласком на феноменолошку методу по узору на Гетеа, јер је иста не само најближа "обичном" човеку, него је и једино исправна. Овде треба наглашавати да се не сме један квалитет замењивати другим нити претварати у квантитет, пошто је то довело до п отпуно погрешних поставки у науци и до њеног великог изопачавања. Исправан научни став је једино држати се искључиво опажане стварности.

3. Наука  о неживоме - физика, хемија, минералогија, географија, геологија, астрономија.

4. Наука о живоме - ботаника, зоологија, антропологија.

5.Наука о човековом бићу - толесном, душевном и духовном. То би била антропозофија у ужем смислу.

6. Наука о друштву - културни развој човечанства у најширем смислу. Психологија скупина људи и народа, етнологија, разна друштвена уређења са посебним објашњењима о педагогији и трочланству дружтвеног организма,

7. Човеково стваралаштво - мисаоно, уметничко, техничко. Ту би се ногла давати обавештења о примени антропозофсклх знања у пољопривреди, медицини, педагогији и другом. Овде треба посебан нагласак дати на техничко стваралаштво, јер оно најбоље штити човека од западања у "царство утвара" - како каже Новалис. При томе треба давати посебне описе и упутства за својеручно прављење разних корисних предмета, као и уређаја за научна експериментисања. Мисаоно стварање је подвргнуто неумитним законима логике, техничко законима природе, а уметничко представља област човекове слободе и на то треба стално скретати пажњу, да се те области не побркају.

Сем горњих седам група које би представљале седам сталних рубрика, могло би се увести и:

8. Приказ и коментари савремених открића и збивања, мада би то могло спадати и у горње рубрике.

9. Дописи и питања читалаца, који би се такође могли разврстати, и у горње групе.

КУЛТУРНИ РАЗВОЈ У ОКОЛИНИ БЕОГРАДА
7227		7000
I		6000	Култура Леопенског Вира.
5067		5000	Старчевачка култура.
II		4000
			Винчанска култура.
2907		3000
III		2000	Номади у Панонији. Баденска култура стиже са Запада. Вучедолска култура (код Вуковара).
			Култрура гробова са урнама; у планинским пределима још увек гробови са хумкама.
		1000
747			Култура поља са урнама – нису јасни центри.
			Келти разарају културе Подунавља – Динарци опстају.
		0
			Римска власт:     Виминацијум главни град провинције Прве Мезије.     Сирмијум престоница тетрархије.
IV			Хуни – престоница на реци Тиси.
			Граница Авара (код нас).
			Вуковар-Београд, граница Франачке и Бугарске, IX век.
1413 V		1000	Законик цара Душана из 1349‑1354: суђење независно од цареве воље. Померање српске државе на север; престоница прво Београд, затим Смедерево до 1459. Турци освајају Београд од Мађара 1521. и одводе Србе у Константинопољ. Српски устанак 1804, сличан Француској револуцији, либерарни устави, реакције и напади са свих страна скоро у току два века. Латентан платонизам у православљу под утицајем аристотелизма са Запада.
		2000

Ц. Напомене

1. За извесне чланке из неких научних грана било би врло пожељно да се дају са сликама у боји. На пример: слике минерала, приказ човекових телесних органа, народне ношње разних народа, предели и др.

2. Иако је овакав часопис занимљив за обичног човека који није школован, он би с обзиром на своју свеобухватност могао бити привлачан и за човека са највишим школама, јер би помоћу њега он могао допуњавати знања која је или заборавио (многи доктори наука би пали на испитима из неких предмета који се траже у осмогодишњој школи) или које никад није ни стекао с обзиром на своју специјализацију која се данас форсира и којом се људи отуђују од стварног живота, што се врло лоше одражава на читаво друштво.

3. Пошто овај чацопис тек треба да заинтересује и стекне читаоце, добро би било да и сам његов назив указује на његово усмерење. На пример: "Наука за све" или само "Наука" или "Сазнање" и томе слично.

4. Укључивање чланака о уметности и религијама је много деликатнији проблем, те је за прво време боље да се то не обрађује.

5. Добро би било, ако би овај часопис излазио на неколико разних језика. Тада би требало обезбедити сараднике из свих таквих језичких подручја, што би врло много обогатило садржај часописа. Сви чланци би се преводили на све те језике. Уредништво, али само у смислу главног објединитеља било би у Београду и то би био зачетак Града слободног духовног живота, који у Београду треба основати. Поједине рубрике би уређивали сарадници из других језичких подручја - према договору, настројењу и могућноститима, што је са данашњим техничким средствима лако изводијиво. Тако организован часопис би много допринео духовном јединству европских народа и био би значајан допринос за спасење европске културе.

Београд, 27. март 1997 г.

Војислав Јанковић